Истраживање невладине организације Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) показало је да међу опредељеним бирачима, којих има око 70 одсто, у овом тренутку би на парламентарним изборима за Студентску листу гласало 44,9 одсто грађана, док би за Српску напредну странку (СНС) гласало 35,7 одсто, а за Социјалистичку партију Србије (СПС) 3,8 одсто.
Остали политички актери, како се наводи у саопштењу, самостално не прелазе изборни праг.
Истраживање су спровели ЦРТА и Демоцрацy Ацтион Лаб (ДАЛ) Универзитета Стенфорд од 10. до 24. јуна методом лицем у лице на репрезентативном узорку од 2.324 пунолетних грађана Србије, а цело истраживање доступно је на сајту црта.рс.
„У контексту очекиваних превремених парламентарних избора, подршка протестима прелива се у потенцијалне гласове Студентске листе. Међутим, није занемарљив удео грађана који, упркос раширеној подршци протестима, неповерењу у државне институције и незадовољству стањем у држави, остају политички неопредељени (12 одсто) или истичу да неће гласати (девет одсто)“, наводи се у саопштењу.
Протести покренути након пада надстрешнице, како се наводи у истраживању, ни након годину и по дана не губе на подршци.
„Подршка протестима остаје стабилна и износи око 60 одсто што је тренд од априла прошле године. Скоро две трећине грађана (62 одсто) забринуто је због употребе полицијске силе према учесницима протеста“, навела је ЦРТА.
Истраживање је показало и да шест од десет грађана Србије верује да је демократија најбољи политички систем, али исти број сматра да демократија у Србији не функционише, односно да грађани нису изгубили веру у демократију, али су „изгубили поверење да држава функционише демократски“.
Налази истраживања, како се додаје, указују на изузетно изражене разлике у ставовима грађана у зависности од њихових политичких преференција, али и извора информисања.
„Они који се информишу претежно путем провладиних медија, укључујући и јавни медијски сервис, имају дијаметрално супротне погледе на демократију, корупцију и институције од оних који прате критички оријентисане медије или се информишу преко друштвених мрежа. Српско друштво функционише кроз две паралелне стварности“, додаје се у саопштењу о истраживању.
Демократију као најбољи политички систем подржава 85 одсто присталица Студентске листе, а 38 одсто бирача СНС-а, док две трећине грађана сматра да председник и Влада морају да поштују уставна ограничења без обзира на подршку коју уживају, и да је председничка власт без надзора Скупштине неприхватљива.
„Међутим, када се у обзир узму политичке преференције, резултати показују да око 80 одсто присталица владајуће странке власт без надзора сматра оправданом – наспрам свега два одсто оних који су ближи Студентској листи“, показало је истраживање.
ЦРТА наводи и да свега око трећине грађана наводи да има поверења у политичке институције – Влади верује 34 одсто грађана, Скупштини 31 одсто, што је оцењено као да грађани Србије губе поверење у институције.
„Поверење у институцију председника државе готово се преполовило за три године – у фебруару 2023. године поверење у председника државе изражавало је 60 одсто грађана, а данас 35 одсто. Насупрот политичким институцијама, државни универзитети и црква су институције којима грађани већински верују. Државним универзитетима верује 71 одсто грађана, а следи Српска православна црква са 64 одсто“, наводи се.
Истраживање је показало и да више од половине грађана Србије оцењује да је корупција изузетно озбиљан проблем.
„За распрострањеност корупције 38 одсто сматра одговорним читав политички систем, а додатних 16 одсто грађана конкретно сматра одговорним садашњу власт. Бирачи СНС-а одговорност приписују претходној власти и српском менталитету“, додала је ЦРТА.
Извор: Бета
