„На крају ће ова држава номиновати Веселина Милића за Нобелову награду за мир, зато што је он покушао да спречи рат мафије“, рекао је адвокат Јован Рајић поводом исказа тужилаштву Саше Вуковића, једног од осумњичених у случају убиства Александра Нешовића у ресторану „27“ на Сењаку.

Саша Вуковић, звани Боске, саслушан је у Вишем јавном тужилаштву у Београду, где је признао да је 12. маја пуцао у Александра Нешовића, званог Баја. 12 сати је причао у тужилаштву.

Узимајући у обзир све детаље, Јован Рајић наводи да се, с обзиром да је већ прошло месец дана од овог овог догађаја, тренутно ради на томе да сада већ бивши начелник београдске полиције, Веселин Милић – „из целе ове приче изађе чист“.

Како каже, њему се чини да је Вуковићев исказ срачунат на два главна правца.

„Један је лична одбрана осумњиченог, што је потпуно легитимно, те покушавају да смакну квалификацију кривичног дела, на пример на убиство на мах или на нужну одбрану. Други, интересантнији правац јесте да је он својим исказом изнео одбрану и за Веселина Милића“, сматра Рајић.

Међутим, на страну квалификација кривичног дела и када се измакне све оно што се односи на право, остаје једно питање – шта ће начелник београдске полиције за столом са мафијом?

„Он треба да их хапси, не да их мири“, рекао је Рајић.

Подсећамо, у свом исказу Вуковић је навео да је током састанка између Нешовића и њега – Милић био својеврсни медијатор између две, условно речено, зараћене стране.

Како објашњава Рајић, узимајући у обзир Вуковићев исказ, али и сва претходно која су објављивана у медијима као и сва саопштења надлежних институција – идеја је да нико из власти, односно Милић, не одговара због убиства на Сењаку, или барем да прође „блаже“.

„Не може баш потпуно да се извуче, ипак се нешто десило. Али, када сте у мафији, ви морате да штитите сваког члана те криминалне групе“, казао је Рајић.

Саопштење ВЈТ-а поводом „звучног топа“

Више јавно тужилаштво у Београду упутило је захтев за прикупљање потребних обавештења Служби за борбу против тероризма УКП-а у вези са документацијом пленума више факултета у којима се наводно наводе планови о предузимању радњи „како би реализовали симулацију употребе „звучног топа“ на протесту“ 15. марта 2025.

Наложено је, како додају из тужилаштва, и да се обаве разговори са свим лицима која су јавно изнела тврдње да је против учесника протеста употребљен „звучни топ“ – како су, на који начин и од кога добили таква сазнања, на чему су заснивали такве своје категоричке тврдње.

Иначе, овакво саопштење произилази из истраге о смрти девојке на Филозофском факултету у Беграду 26. марта. Тужилаштво наводи да је током предистражног поступка „дошло до података који указују да постоје основи сумње на извршење других кривичних дела која се гоне по службеној дужности, а која нису у вези предметног поступка“.

Упитан поводом данашњег саопштења ВЈТ-а, Рајићу се чини „да се очекује да се извинимо Ђури што нас је тукао“.

„Неколико ствари је спорно. Прво, шта су чекали три месеца од тренутка када су извршили претрес на Филозофском факултету, зар то није значајна информација? Друго, нејасно је шта су они тамо пронашли, ако су уопште нешто пронашли. Какав је то акт о којем се говори, тужилаштво би требало да мери своје речи и да се прецизно изражава. Јер, нејасно ми је на шта се тачно мисли. Треће, ово дело којим се плаше људи, односно против уставног поретка – ово тужилаштво има богату историју паковања овог дела студентима“, објашњава Рајић.

Како претпоставља Рајић, ово саопштење је део опште стратегије власти – „јер, када ВЈТ нешто саопшти, оно је тужилачки сервис Александра Вучића, као што је Информер његов медијски сервис“.

„ВЈТ нема више нити професионалну функцију, нити кредибилитет. Они су средство, односно батина Александра Вучића. А све ово има за циљ да се мало скрене са приче око Веселина Милића, односно да се стави у други план, али и да се људи додатно уплаше и дисциплинују. Ја мислим да је поента да ће сада да саслушавају људе који су указали на оно што се догодило 15. марта“, рекао је Рајић.

Како је закључио, „не треба њима улазити у главу, већ гледати како да се што пре институције оспособе и да се ставе у функцију грађана“.

Извор: Н1