Александар Вучић је у грчевитој потрази за председничким кандидатом којег би шира јавност перципирала као прихватљивог, грађански потврђеног и национално утемељеног, тобоже аутономног, а који би заправо пристао да изиграва тројанског коња и представљао “лутку на концу”, с циљем продужетка ове мрачне “владавине зла”, сматра адвокат Божо Прелевић.
Прелевић је мишљења да су од и око режима недавно истурени кандидати, у оптицају кроз медије, попут Богољуба Карића, Војислава Шешеља или др Бранимира Несторовића, само већ “опробани трећепозивци” и “шарене лаже”, а да режим пакује “тежу артиљерију” – кандидата који би, било да је у најширим круговима познат или не, мислио да ће бити независан и самосталан, док то у ствари нимало не би био.
“Да ли ће се такав наћи видећемо. Политички недовољно искусан, чије је име много веће него рацио, да не разуме у чему учествује. Вучић то тражи, фоторобот је јасан. Нудећи му тобожњу аутономност, потребно је да тај не буде нови Ђуро Мацут… Можда неки академик, књижевник, писац итд.”, навео је Прелевић, подсетивши на случај избора из недавне прошлости, када је Добрица Ћосић изабран на место председника “мале Југославије”, Савезне Републике Југославије (1992–1993).
“То је тај случај. Слободан Милошевић (председник Србије) изабрао је Добрицу као ‘оца српске нације’ са потпуним одсуством политичког размишљања, уверивши га да ће бити аутономан. Међутим, одмах кад је био изабран, суочио се са подметањима, радом иза леђа, практично спрдњом од свега у режији Слободана Милошевића. Кад је укапирао да је испао пион у продужењу Милошевићеве власти, било је већ доцкан и онда је прешао на другу страну. Ћосић с почетка и с краја није исти Ћосић”, наглашава Прелевић.
Адвокат верује и да председнички избори (редован термин на пролеће 2027) неће бити одржани скупа са парламентарним, “које ће режим настојати да пролонгира до редовног термина”.
Како оцењује, у земљи заробљеној по свим питањима, једина светлост је студентски покрет као “нада да се наша држава може спасити”.
“Не знам да се нека земља нашла у ситуацији попут наше, да се оваква огољена врста аутократије спроводи над грађанима, финансирана њиховим новцем. У Србији су разбијени медији, разбијен је политички и парламентарни живот… на концу разбијена је истина. То је миље у коме живимо и једину светлост представљају студенти. Неке странке су препознале улогу студентског покрета што је за сваку похвалу”, закључио је Божо Прелевић, указујући на недвосмислену подршку коју Демократска странка, покрет “Крени-Промени”, Зелено-леви фронт, Двери и др. пружају студентима.
Симптом/М. М.
