У последњих годину дана воће у Србији је поскупело за 68 одсто, што представља рекордан скок цена на домаћем тржишту.
Значајни пораст цена воћа приказан у анализи Републичког завода за статистику није резултат једног фактора, већ сплета неповољних околности, али и свесних тржишних калкулација. Треба узети у обзир и то да је разлог за овакво стање и драстичан подбачај рода у претходној сезони. Екстремне временске неприлике, од касних мразева до дуготрајних суша, преполовиле су приносе јабука, крушака и јагодичастог воћа. Када је домаће робе мало, њена основна цена природно расте, али то свакако не објашњава у потпуности оволики проценат поскупљења у малопродаји.
Председник Научног воћарског друштва Србије Александар Лепосавић изјавио је да су на ценовну нестабилност утицале и растуће цене нафте, хемије, пестицида и радне снаге, који су скупљи у односу на друге земље, а неопходни су произвођачима.“Климатски екстреми су такође све учесталији, што је утицало на пад рода. Кајсије су, на пример, процветале 28. фебруара, а у априлу је хладни фронт уништио род. Произвођачи осећају губитке у унапређењу производње, попут увођења нових технологија због ценовне несигурности, те се одлучују за улагање у нове засаде“, објашњава Лепосавић.

Кривица се често неоправдано сваљује на примарне произвођаче. Воћари, заправо, имају најмање користи од овог поскупљења. Већина њих је своју робу продала откупљивачима још у току бербе, по ценама које су тада једва покривале високе трошкове ђубрива, горива и све скупље радне снаге. Упућени кажу да су главни генератори оволиког скока су хладњачари и велики трговински ланци. Хладњачари, који поседују инфраструктуру за чување воћа, свесно дозирају количину робе која излази на тржиште. Користећи чињеницу да је род подбацио, они подижу цене како би максимизовали профит на преосталим залихама, правдајући то огромним трошковима електричне енергије за хлађење. Трговци на то додају своје марже. Статистички подаци указују на то да се разлика између откупне цене на њиви и оне на полици маркета често увећава и по неколико пута.
Додатни притисак ствара и неконтролисани увоз воћа, који служи као средство за обарање цена домаћим воћарима у сезони, док зими, у недостатку конкуренције, тај исти увоз достиже астрономске цифре у маркетима. Поред тога, високи оперативни трошкови транспорта и логистике додатно оптерећују финалну цену производа у радњама.
Хоће ли цене пасти
Лепосавић истиче да тренутно имамо добре приносе и квалитетнији род, па се очекује да ће цене бити ниже у односу на претходну годину и да ће се стабилизовати.
Његово мишљење дели и председник Покрета за заштиту потрошача Србије Петар Богосављевић који истиче да су се објективни разлози да се цене воћа у малопродаји смање стекли.
„За разлику од прошле сезоне, приноси су добри, што је основни аргумент да би цене морале да крену надоле. Ипак, не верујем да ће се то у пуном обиму заиста и остварити све док трговци имају у својим складиштима количине које су већ откупили. Међутим то неће моћи да потраје вечито. Већ крајем априла или почетком маја када на тржиште стигну прве значајније количине домаћих јагода из пластеника садашња цена ће постати неодржива. Исто тако очекујем да ће почети да падају и цене другог воћа. Један од разлога који ће трговце навести на то да их снизе је и тај што све већи број потрошача избегава да купује воће због високих цена. Када схвате да количине са којима располажу неће моћи да продају у оној мери у којој то теже трговци ће бити принуђени да снизе цену“, објашњава.
Председница Управног одбора Републичке уније потрошача Весна Перинчић каже да су цене воћа и поврћа у малопродаји прескупе и да су купци са правом незадовољни због тога. „Због високе цене бројна домаћинства се одричу од куповине воћа. Морам да приметим да смо се суочили са несвакидашњом ситуацијом да су се због папрених цена малине и трешње куповале на граме. Велики проблем је и у томе што те цене утичу и на инфлацију односно ремете планове да се она што успешније сузбије“, објашњава.
Према њеним речима, потпуно је извесно да ће приноси воћа бити већи него што је то био случај у прошлој сезони и по том основу логично би било очекивати да се снизе цене у трговинама. „Ипак сам скептична да ли ће то у пракси заиста и бити остварено. Подсећам да код потрошача већ постоји зебња шта ће генерално бити са ценама хране и основних потрепштина након што 1. марта истекне уредба која је ограничила марже. Једноставно људи стрепе да ће трговци то искористити да подигну малопродајне цене, а не да их спусте. У сваком случају оно што треба нагласити је то да на високе цене воћа поред временских недаћа негативно утиче и лоша аграрна политика која се води код нас и због које пољопривредници све мање производе, а неки од њих и престају да се баве тим послом. Једноставно, ситуација је таква да подједнако није добра како за пољопривреднике тако ни за потрошаче“, закључује.
Извор: 021.рс