Уколико трансакција о куповини руског удела у Нафтној индустрији Србије (НИС) буде успешно реализована, МОЛ планира дугорочно управљање рафинеријом, рекли су у тој мађарској компанији.

„Рафинерија у Панчеву има веома важну стратешку улогу у обезбеђивању стабилног и непрекидног снабдевања енергијом. Циљ МОЛ-а је да додатно ојача сигурност снабдевања у Србији и региону, уз истовремено искоришћавање синергија између рафинерија“, навели су у МОЛ-у.

Они кажу да се „преговори настављају у складу са претходно потписаним основним споразумом“.

Додали су и да су преговори усклађени са прописима о санкцијама Сједињених Америчких Држава и ЕУ. „За завршетак трансакције, између осталог, потребна је сагласност ОФАЦ-а, као и надлежних органа Републике Србије“, навели су у одговорима из компаније МОЛ.

Да није министарке рударства и енергетике Дубравке Ђедовић Хандановић и њеног обраћања домаћој јавности, што у медијима, што на друштвеним мрежама, о преговорима за новог власника НИС-а готово ништа се не би ни знало, али ресорна министарка свакодневно сервира неку информацију и тиме углавном створи још већу недоумицу.

Преговори се, како она каже, воде упоредо, са једне стране, МОЛ са руским власницима већинског пакета НИС-а преговара о купопродаји, а са Србијом о правима и обавезама које ће нови већински власник преузети ако и када дође до закључења уговора о куповини.

И док је за Ђедовић Хандановић то већ завршена ствар, очигледно је да за друге учеснике, оне битније, то ипак није, па ни за МОЛ.

Ипак у овој компанији нису одговорили на питање Форбес Србија зашто преговарају са Србијом о будућим власничким односима пре него што су завршени разговори са Гаспромом у вези с куповином већинског пакета акција.

Форбс је упутио прес служби мађарске компаније МОЛ питања о томе докле су стили преговори о куповини акција од Гаспрома, да ли ће МОЛ постићи договор са садашњим већинским власником о куповини контролног пакета до 22. маја, када истиче додатни рок ОФАЦ-а, да ли је основано заједничко предузеће са арапским АДНОЦ-ом, колики удео ће у том предузећу имати МОЛ, а колики АДНОЦ?

Такође, Форбс је питао и како теку преговори са Србијом, као и зашто се они воде пре него што је финализована купопродајна трансакција, односно, да ли МОЛ, када постане већински власник, планира да затвори рафинерију у Панчеву, а чему се спекулише у домаћој јавности, а МОЛ је штуро одговорио на сва питања.

Да преговори нису приведени крају, односно да није још извесно да је МОЛ сигурни купац већинског пакета акција НИС-а који је и даље у рукама руских компанија (Гаспром и Гаспромњефт), јасно је и из њиховог одговора „ако трансакција буде успешно реализована“.

За разлику од МОЛ-а, у Гаспрому нису ништа одговорили. Форбес Србија је овој компанији послао питања у вези са преговорима о продаји акција НИС-а, али до објављивања текста нема никаквог одговора.

На питања Форбса нису одговорили ни из арапске компаније АДНОЦ. Занимљиво, ни у одговорима МОЛ-а се АДНОЦ не помиње као потенцијални партнер у овом послу, без обзира на то што је пре неколико месеци најављено да ће заједнички купити садашњи удео Гаспрома у НИС-у.

У међувремену је МОЛ у Србији објавио финансијске резултате за 2025. годину. За разлику од НИС-а који је због санкција претпрео губитке у пословању, МОЛ је повећао и своје приходе и нето резултат у поређењу са 2024.

Наиме, према објављеном финансијском извештају, укупни приходи МОЛ Србија били су прошле године 81,9 милијарди динара. То је за око 10 милијарди више него годину дана пре тога. Укупни приходи готово су идентични пословним, што значи да су остварени из пословања, односно продаје деривата на српском тржишту.

За 10 милијарди динара расли су, међутим, и укупни расходи овог предузећа. Они су према финансијском извештају износили у прошлој години 79,6 милијарди динара. У 2024. године били су 69,6 милијарди. Од укупно 79,6 милијарди динара расхода, 74,7 односи се на набавку деривата, односно плаћање набавне цене. Трошкови за зараде запослених су тек нешто више од 500 милиона динара.

Иначе, због избора у Мађарској 12. априла, Скупштина акционара МОЛ групе ове године је, раније него уобичајено, усвојила извештај Управног одбора о финансијским резултатима за 2025. и исплатила дивиденде акционарима.

Према том извештају донета је одлука о исплати дивиденде од 241 милијарде форинти, односно 640 милиона евра.

Добит МОЛ групе пре опорезивања износила је 1,3 милијарде долара и пала је у односу на 2024. за 11 одсто.

Пад добит резултат је пре свега трошкова амортизације, као и губитка на курсним разликама услед јачања мађарске валуте, каже се у саопштењу МОЛ групе.

Извор: Бета