Непромишљена, неодговорна и потцењивачка политика руководства Србије, која је олако схватала упозорења која су стизала везано за америчке санкције и ситуацију са Нафтном индустријом Србије (НИС), довела нас је у позицију на корак од свршеног чина и практично пред шаховски мат, оценио је историчар и бивши амбасадор у САД, Милан Ст. Протић.
Гостујући у емисији “Без устручавања” на КТВ телевизији, он је казао да је почев још од 2008. (продаја већинског дела НИС-а за време Владе Војислава Коштунице) чињено много грешака и уступака руској страни базираних на, како је навео, наивним надама да ће се тиме обезбедити руски вето у Савету безбедности УН поводом независности Косова, да је и касније постојала могућност да се читав уговор оспори “јер руска страна свој део уговора није испунила са изградњом Јужног тока”, али да је, сматра, посебно забрињавајуће што последњих месеци, када је било времена да се нешто учини и спаси ствар, актуелна власт није учинила апсолутно ништа (од јануара уведене санкције САД према НИС-у због тзв. секундарног ризика и услед повезаности с руским Гаспромом, ступиле на снагу у октобру).
“Србија је у таквој позицији данас као кад је шаховска партија доведена три потеза пред мат. Рачунало се дуго времена с политиком “добро јутро, чаршијо, на све четири стране”. Такође, било је и сувишног приближавања Русима и њиховом челичном загрљају. Када је дошло до рата у Украјини 2022. који је открио све противуречности између великих сила, и тада се све багателисало по принципу “ми смо неутрални, имамо односе са свима, нашег председника сви примају итд.”. Са једним је пио вино, други га је потапшао по рамену, с трећим је не знам шта… Политика “малог Ђокице”. И шта сад, стани-пани. То је неозбиљно, тако се политика не води”, оцењује Протић.
Он додаје да је, међутим, чак и у овој ситуацији, кад, како је рекао, притискају и с једне и с друге стране, и када смо, фигуративно, “у менгелама”, можда могуће да се из свега изађе без већег оштећења за Србију, али је, каже, потребно озбиљно дипломатско умеће и једна филигранска политичка активност на обе стране, најпре са руском па са америчком.
Његов предлог је да се “прво покуша договорити са Русима да Србија откупи руски део по тржишној цени, а онда да се од Американаца издејствује повољан кредит за те паре”.
“Не знам да ли би то сад могло, али је свакако могло да се покуша и да евентуално да неки резултат. Мој је утисак да ако би Руси неком продали, да би то било нама. Међутим, опасност је да Руси то уопште неће да продају никоме, па ни Србији”, наводи бивши дипломата, додајући да се актуелни режим “јефтино подилазећи” и на “неукусан начин улагујући” руском руководству, толико “да вас тамошња власт доживи као свог клијента”, могуће нашао у позицији да “онда буде тако и третиран, као особље, а не као партнер”.
“Онда и преговори изгледају друкчије. Да сте задржали степен независности и аутономије, да нисте причали што се не прича, обећавали им (Русима) куле и градове, можда би било другачије”, закључио је Милан Ст. Протић.
Симптом/М. М.
