Предложени буџет Србије за 2026. годину је фискално одржив и начелно кредибилан, али има и неке озбиљне хроничне мане, између осталог, недовољну транспарентност, а извршна власт у Србији тренутно располаже превеликим дискреционим овлашћењима да током године мења фискалну политику, оценио је Фисклани савет.
У анализи преложеног буџета Фисклани савет је навео да је он наставак фискалне политике вођене током 2025. године. Укупни приходи државне касе у предложеном буџету планирани су у износу од 2.415 милијарди динара (20,6 милијарди евра), а расходи у износу од 2.752 милијарди динара (23,5 милијарди евра), па ће фискални дефицит бити 337 милијарди динара (2,9 милијарди евра).
„Иако је нови дефицит номинално већи за око 200 милиона евра у односу на 2025, ово повећање у складу је с очекиваним растом БДП-а, па планирани дефицит буџета и у 2026. остаје на нивоу од три одсто БДП-а (као 2025. године)“, навео је Савет и додао да је план да тај дефицит буде финансиран пре свега новим задуживањем земље (око 2,2 милијарде евра), док ће преосталих приближно 700 милиона бити покривено коришћењем постојећих државних депозита.
Због новог задужења, јавни дуг опште државе ће да порасте са око 39,9 милијарди евра на крају 2025. на око 42,1 милијарди евра на крају 2026. године. Међутим, његово учешће у БДП-у благо ће да се смањи – са 45 одсто на око 44,5 одсто– јер се очекује да ће привредни раст бити нешто бржи од раста дуга. „Буџетом за 2026. планиран је дефицит значајног обима, што држави даје простор за релативно високу јавну потрошњу – али се ипак не прелази граница која би негативно утицала на макроекономску и фискалну стабилност земље“, оцена је Савета.
Додаје се да је позитивна страна буџета то што су јавни приходи и јавни расходи у начелу кредибилно планирани, па нема великог ризика од прекорачења предвиђеног фискалног дефицита. Добро је, како је наведено, и што буџет не доноси нове, економски упитне и експанзивне мере јавних политика, иако то, нажалост, не искључује могућност да се оне појаве током године, што је постала пракса у Србији.
Оцена Савета је и да се у буџету не види јасно издвајање средстава за потенцијалне ризике, посебно у енергетском сектору. „Влада је овај пут имала нешто ограниченији простор за дискрециону расподелу средстава, што је условило умерено успоравање јавних инвестиција, које су (на нивоу опште државе) умањене са 7,1 одсто БДП-а на 6,7 одсто. Међутим, и поред овог умањења, јавне инвестиције у Србији остале су међу највећим у Европи, тако да се ово успоравање не може оценити као драматично“, наводи се у анализи тог независног тела.
Како је истакнуто, порези на емисије гасова с ефектом стаклене баште и увоз енергетски интензивних производа, који се у Србији први пут уводе од 2026, немају утицаја на буџет у наредној години јер ће њихова ефективна наплата почети у 2027. години (и у првој фази ће прикупљени износи бити мали). „Могуће је да ће и извршење буџета у 2026. знатно одступити од плана који усваја Скупштина – због чега сматрамо да је потребна реформа текуће буџетске резерве. Извршна власт у Србији тренутно располаже превеликим дискреционим овлашћењима да током године мења фискалну политику на нетранспарентан начин, мимо уобичајених парламентарних процедура“, указао је Фисклани савет.
Додаје се да је кључни инструмент који се за то користи текућа буџетска резерва – средство које је у већини европских земаља ограничено на мање или специфичне корекције и прерасподеле у буџету, због којих нема потребе за формалним ребалансом. „У Србији се, међутим, овај инструмент годинама користи ван своје основне сврхе. Наиме, усталила се пракса систематског коришћења готово читавог, широко дефинисаног, законског максимума резерве од четири одсто буџетских прихода – а у појединим годинама (2020. и 2022. године) чак је и ова великодушна граница била прекорачена“, навео је Савет.
Проблем је нарочито изражен, како је указано, у случајевима кад се средства резерве користе за финансирање потпуно нових, ад-хок економских политика – што би по својој природи морало да буде предмет јавне расправе и скупштинског усвајања. „Таква пракса нарушава основни смисао буџетске резерве, слаби контролну улогу парламента и повећава ризик од усвајања мера које нису адекватно анализиране нити циљано усмерене. Додатни проблем представља и недовољна транспарентност њене употребе“, навео је Савет и истакао да на основу оскудних информација о употреби буџетске резерве често не може да се утврди на које су конкретне намене средства резерве преусмеравана, нити да ли је њихова употреба уопште била оправдана.
Предлог Фискланог севета да реформом буџетске резерве смањи максимално дозвољени износ, прецизно дефинише намена за које се сме користити, као и значајно унапреди транспарентности, како би се обезбедила потпуна јавна контрола над коришћењем текуће буџетске резерве и спречило креирање паралелне фискалне политике ван буџета који усваја парламент. „Хроничан проблем Закона о буџету је његова недовољна транспарентност. Образложење буџета, нарочито у расходном делу, ни изблиза није довољно информативно, а Влада није приложила ни процењено извршење расхода до краја 2025. године – што би омогућило реалније поређење и боље разумевање планираних политика“, истакао је Фисклани савет.
Изостала су, како је наведено, објашњења за знатна поскупљења неких од највећих инвестиционих пројеката државе, попут Фрушкогорског коридора, пута Рума–Шабац–Лозница, пројеката линијске инфраструктуре, изградње Националног стадиона и саобраћајница за потребе ЕКСПО-а.
Извор: Бета
