Бројни пропусти у вези са акредитацијама високошколских установа (ВШУ) и студијских програма, као и са дозволама за рад ових установа, доводе до неефикасности у раду Националног акредитационог тела и Министарства просвете, навела је Државна ревизорска институција (ДРИ) у Извештају о ревизији сврсисходности пословања „Акредитација високошколских установа у Републици Србији“.
Ревизија је показала да поједине поновне акредитације ВШУ и студијских програма нису благовремено спроведене, односно пре истека важеће акредитације. „Неблаговремене поновне акредитације одређених ВШУ довеле су до неповезаних акредитационих циклуса, чиме је угрожена валидност свих студијских програма који се реализују у оквиру тих установа“, навела је ДРИ.
Акредитација ВШУ спроводи се редовно, у року од седам година, а може и раније – на захтев ВШУ. Поступак поновне акредитације ВШУ уређен је Законом о високом образовању, тако да обезбеди да узастопни акредитациони циклуси буду повезани, односно да између две узастопне акредитације ВШУ не постоји период у којем високошколска установа није била акредитована.
Око трећине, од 149 акредитованих високошколских установа које су прошле поновну акредитацију ВШУ, нема повезане акредитационе циклусе. Периоди између два акредитациона циклуса трајали су од неколико дана па до две и по године. Одређене ВШУ уписивале су нове студенте на студијске програме за које нису имале важеће акредитације, јер није благовремено спроведена поновна акредитација тих студијских програма.
Министарство просвете није успоставило евиденцију издатих дозвола за рад ВШУ, што отежава њихово праћење и доводи до одређених пропуста у раду. Ревизори су утврдили и да није успостављен систем за праћење спровођења поступака и резултата самовредновања квалитета ВШУ и студијских програма, због чега нису били у могућности да оцене у којој мери ВШУ спроводе поступке самовредновања. ВШУ нису уредно достављале извештаје о самовредновању Националном акредитационом телу, због чега није било омогућено континуирано праћење и оцена квалитета ВШУ и студијских програма.
Притом, постоји ризик од тога да поједине ВШУ, поред тога што нису уредно достављале извештаје Националном акредитационом телу, нису ни израдиле све потребне извештаје о самовредновању. Спољашња провера квалитета ВШУ и студијских програма скоро да се не спроводи. Национално акредитационо тело, у периоду од 2018. до 2024. године, није спровело ниједан редован поступак спољашње провере квалитета ВШУ и студијских програма. У том периоду, код шест ВШУ спроведен је по један ванредан поступак спољашње провере квалитета. У просеку, свака четврта ВШУ није била предмет редовног инспекцијског надзора у периоду од седам школских година, односно од школске 2018/19. до 2024/25. године.
Делатност високог образовања остварује се кроз академске и струковне студије на основу акредитованих студијских програма за стицање високог образовања, које реализују ВШУ. У Републици Србији постоји око 180 акредитованих ВШУ, у оквиру којих се реализује око 2000 акредитованих студијских програма. Акредитација ВШУ и студијских програма требало би да осигура да студенти добију квалитетно високо образовање, које испуњава одређене стандарде и услове. Један од принципа на којима се заснива делатност високог образовања јесте усклађивање са европским системом високог образовања.
Комисија за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) била је пуноправни члан Европске асоцијације за обезбеђење квалитета у високом образовању (ЕНQА) од 2013. до 2018. године, када је изгубила тај статус. Правни следбеник КАПК, односно Национално акредитационо тело, још није повратило тај статус.
Извор: Бета
