Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас да ће рафинерија у Панчеву, која је у власништву Нафтне индустрије Србије (НИС) која су САД увеле санкције, наставити да ради до 25. новембра и да Србија има залихе нафте и нафтних деривата, које су довољне за стабилност тржишта.

„Настављамо да пратимо ситуацију на тржишту. Наша складишта обавезних и робних резерви су пуна као и складишта НИС-а како би се спречили било какви поремећаји на тржишту“, рекла је Ђедовић Хандановић на састанку са Мисијом Међународног монетарног фонда (ММФ) која сутра завршава посету Београду у оквиру друге ревизе аранжмана са Србијом.

По речима министарке, ситуацију додатно усложњавају санкције руској нафтној компанији Лукоил која послује и у Србији и има лиценцу за редовно пословање до 21. новембра, а стање је додатно отежао и недавни пожар у рафинерији компание МОЛ у Мађарској.

„Свакодневно разговарамо са нафтним компанијама које су присутне на нашем тржишту о стању на тржишту, изазовима и сигурности снабдевања. Повећавамо увоз нафтних деривата, иако имамо разна ограничења за транспорт и логистику деривата. Такође, НИС ће повећати количине за снабдевање мањих пумпи, као једну од мера равномерног снабдевања, али преузимамо и друге мере“, рекла је она, саопштило је њено министарство.

Навела је да су у току преговори о дугорочном уговору о снабдевању природним гасом из Русије и да неће бити поремећаја у снабдевању тим енергентом.

„Безбедни смо што се тиче снабдевања природним гасом током ове грејне сезоне, јер смо на време напунили наше складиште и наставили да складиштимо гас у Мађарској. Сада имамо ускладиштених око 534 милиона кубика гаса. Радимо и на проширењу подземног складишта гаса Банатски Двор, тако да ће наредне године минимални капацитет складиштења у Србији бити 750 милиона метара кубних гаса“, рекла је министарка.

Додала је да се наставља диверсификација праваца снабдевања гасом и граде нове интерконекције са Румунијом и Северном Македонијом.

„Србија неће бити без гаса, топлане ће имати довољно енергената, имамо 67.000 тона мазута у државном власништву, а у Електропривреди Србије (ЕПС) има 57.000 тона, док настављамо да преговарамо о дугорочном гасном аранжману са Гаспромом“, навела је она.

Ђедовић Хандановић је рекла да су приоритети у плану инвестиција повећање производних капацитета, пре свега из обновљивих извора, диверсификација праваца и извора снабдевања, уз изградњу складишта и јачање преносних капацитета.

„Готово су удвостручени капацитети из солара и ветра у последње две године, завршили смо гасну интерконекцију са Бугарском, наставили са изградњом Трансбалканског коридора и завршили нови термо-блок у Костолцу који је највише значио за енергетску безбедност претходне зиме“, рекла је министарка.

Међу пројектима који су у завршној фази припреме најзначајнији је, како је рекла, пројекат РХЕ Бистрица, где ће ускоро почети припремни радови.

„Припремамо изградњу гасних електрана и разматрамо увођење нуклеарне енергије, јер нам је потребна базна енергија да бисмо се безбедно снабдевали у годинама испред нас. Што се тиче нуклерне енергије, у овом тренутку разговарамо са различитим партнерима и посвећени смо пре свега изградњи наших институционалних капацитета“, рекла је Ђедовић Хандановић на састанку с представницима ММФ-а где се разговарало енергетској безбедности, ситуацији у нафтном и гасном сектору и инвестицијама у сектору рударства и енергетике.

Оценила је да ће механизам прекограничног усклађивања цена угљеника (ЦБАМ) имати значајан утицај на пословање Електропривреде Србије (ЕПС), додајући да се пажљиво анализирају и оптимизују трошкови те компаније да би се несметано наставило с планом инвестиција.

Ђедовић Хандановић је навела и да је увоз електричне енергије био плански и условљен историјски лошом хидрологијом, због које је ЕПС трговала на берзи када су цене ниске и чувала сопствене залихе угља и хидропотенцијале на максималном нивоу.

На састанку с Мисијом ММФ-а били су и директори енергетских предузећа и стални представник ММФ-а у Београду Лев Ратновски.

Извор: Бета