Предлог председника Србије Александра Вучића и албанског премијера Едија Раме о убрзавању европских интеграција земаља Западног Балкана, које би се при томе одрекла права вета као нове чланице Европске уније, глатко је одбијен у Бриселу. Комесарка за проширење Марта Кос је чак приметила да двојица лидера изгледа не знају шта значи ући у Шенген. Такав врло директан одговор из Брисела за Бојану Селаковић, координаторку Националног конвента о Европској унији, је показатељ да у Европсклој комисији губе стрпљење и немају намеру да наседају на популистичке лидере са Балкана.

Комесарка за проширење Европске уније Марта Кос врло јасно је одбацила предлог Александра Вучиц́а и Едија Раме, који су позвали на убрзану интеграцију земаља кандидата у јединствено тржиште ЕУ и Шенгенски простор, без добијања права вета.

„Нисам сигурна да ли Вучић и Рама знају колико морају да постигну ако желе да буду део Шенгена или заједничког тржишта и да је процес реформи тежак за економску интеграцију, као и за чланство у ЕУ“, рекла је Марта Кос за Политико поводом заједничке иницијативе Александра Вучића и Едија Раме о новом моделу чланства у ЕУ.

Вучић и Рама су у ауторском тексту за Франкфуртер алгемајне цајтунг предложили убрзану интеграцију земаља кандидата у јединствено тржиште ЕУ и Шенгенски простор, без да добију право вета које имају садашње чланице.

Двојица балканских лидера су на тај начин поручилиа да су ето њихове земље спремне да се одрекну појединих права које доноси чланство да би на тај начин била ублажена забринутост држава чланица које су уздржане по питању већег проширења Уније.

Комисија губи стрпљење

Бојана Селаковић, координаторка Националног конвента о Европској унији, сагласна је са комесарком да овакав предлог Вучића и Раме може да се тумачи и као то да они нису свесни шта значи ући у Шенгенски простор.

“Ово је била заиста јасна порука Марте Кос о томе на који начин неки политички лидери на Западном Балкану третирају сам процес европских интеграција. Посебно након последњих неколико година где је постојала снажна мотивација Комисије да погура да се спасу реформе у тим земљама. Некако ми се чини да је ово један од показатеља да део комисије губи стрпљење”, наглашава Бојана Селаковић.

Она подсећа да држава за улазак у Шенген простор, прво мора да постане чланица ЕУ и да испуни неопходне стандарде, као и да су тек после неколико година од добијања пуноправног чланоства, неке чланице добиле могућност да буду део Шенгена.

Шта заправо значи Шенген

“Шенген је режим правног поверења, подразумева високу усклађеност правосудних система, безбедносних система, сарадњу у областима миграција. Ми имамо ситуацију у којој ова два лидера мисле да је то пречица уместо пуноправног чланства, а управо у тим областима које су кључне и за Шенген и за европски економски простор и Србија и Албанија тренутно имају проблем”, наглашава.

Напомиње да и Србија и Албанија бележе озбиљан застој на свом европском путу. Албанију, како додаје, потреса снажна корупционашка афера у којој је укључена потпредседница владе и једна од најближих сарадница Едија Раме, а његова партија је одбила да јој скине имунитет и тако је спасила од хапшења.

“Поруке које добијамо из Србије, нарочито после усвајања Мрдићевих закона, су на истој линији. Показују да не постоји воља да се у тим кључним областима спроводу реформски процеси, који би сада требало да буду најснажнији”, примећује Бојана Селаковић.

Иницијатива за унутрашњу употребу

Сем спорних Мрдићевих закона, за које је из Брисела јасно речено да су корак уназад на европском путу Србије, различите структуре ЕУ, од Европског парламента до саме Комисије, упозоравале су месецима на бројне случајеве кршења права и слобода, као и сумње на озбиљну системску корупцију, што је све противно стандардима Европске уније.

Са друге стане, ако је земља способна да достигне стандарде неопходне за улазак у Шенген или заједнички економски простор, онда се сасвим логично поставља питање зашто не би ишла ка пуноправном чланству у ЕУ, него би се одрицала дела својих права и ишла само ка Шенгену.

Бојана Селаковић истиче да је иницијатива Вучића и Раме била првенствено за унутрашњу употребу, да би се и у Србији и у Албанији грађанима послала порука да њихови лидери нуде сада прагматично решење, а и да би се задржао привид да су обе земље и даље на том европском путу.

Комисија не наседа на популистичке трикове

Директно негативно изјашњавање Комисије о самој иницијативи и комесаркина пацка Вучићу и Рами да не знају шта значи Шенген, како потврђује наша саговорница, може да се тумачи и као јасна порука тим лидерима да је Брисел свестан како се и на који начин у јавности земаља кандидата манипулише целом причом о чланству и самом путу ка ЕУ.

“Комисија је овим показала директно да не наседа на те популистичке трикове ове двојице лидера”, наглашава.

Указује да ово “не” из Брисела може и да се осветли из још једног угла, с обзиром на чињеницу да су председник Србије и премијер Албаније то предложили у ауторском чланку за један немачки лист.

Из тога се, према речима наше саговорнице, може претпоставити да се о томе нису консултовали са представницима саме комисије. Док, са друге стране, не искључује могућност да су се о томе можда консултовали са неким политичким факторима у земљама ЕУ, посебно када се зна да се део политичких актера у појединим чланицама противи проширењу.

Ако комисија не стане иза предлога, онда он није реалан

У том контексту помиње и недавни интервју председнице немачке Алтернативе за Немачку, која је отворено рекла да нова чланства у ЕУ нису реална опција.

“Овим иступом Вучић и Рама су подигли лествицу у начину комуникације са Комисијом и то у ситуацији кад се заиста води широка и озбиљна дебата о моделима за завршетак проширења за Украјину, Молдавију и земље Западног Балкана. Сада им је врло јасно показано да комисија такав предлог не подржава”, прецизира.

То је јасан знак да је Комисија спремна да прича о другим опцијама, али да конкренто иза овога не могу да стану.

“Наравно, важно је да се зна да је то став Комисије. Ми сада не знамо како ће до краја сам процес проширења изгледати. Коначну реч о томе дају државе чланице. Не знам да ли су се они и са ким у државама чланицама договарали око тог предлога или су потпуно излетели сами, у што чисто сумњам. Сасвим је сигурно да је то предлог иза кога Комисија неће стати, а ако Комисија иза неког предлога не стаје, мало је вероватно да ће бити реалан”, закључује Бојана Селаковић.

Извор: Нова.рс