Адвокат Милош Јанковић, пуномоћник писца Владимира Арсенијевића, саопштио је данас да је полиција идентификовала двојицу учесника физичког напада на Арсенијевића, који су признали извршење дела, али да је дежурни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду оценио да нема елемената кривичног дела, због чега неће бити покренут кривични поступак, већ поднете прекршајне пријаве.
Арсенијевић, који је и програмски директор фестивала Крокодил, саопштио је да је нападнут у суботу, 12. јула, испод Бранковог моста у Београду, уочи скупа који су невладине организације требало да организују поводом обележавање 31. годишњице геноцида у Сребреници.
Његов адвокат у саопштењу, које је пренело удружење Крокодил на свом сајту, наводи да је информације о непокретању кривичног поступка добио из Полицијске станице стари град, као и да уколико је таква одлука заиста донета, она представља „забрињавајућу поруку за јавност“.
„Посебно имајући у виду све околности под којима је извршен напад – да је Владимира Арсенијевића уочи најављеног комеморативног скупа поводом 31. годишњице геноцида у Сребреници физички напала организована група од око 20 лица, да му је том приликом одузет мобилни телефон, а нарочито да се све догодило у контексту вишегодишње кампање таргетирања и угрожавања сигурности којима су били изложени он лично и Удружење Крокодил, а што је државним органима добро познато“, навео је Јанковић.
Према информацијама које су му саопштене, како је навео, полиција ће поднети прекршајне пријаве због прекршаја из Закона о јавном реду и миру против само двојице учесника, додајући да се тиме „потпуно занемарује чињеница да је напад извршен у оквиру организоване групе од око 20 лица“.
„Такав приступ не само да искључује примену строжег става 3. члана 9 Закона о јавном реду и миру, којим је за извршење прекршаја у групи, уместо казне од симболичних 20.000 динара, прописана казна затвора, већ се игнорише и институт саизвршилаштва из члана 23 Закона о прекршајима, према којем одговорност сносе сва лица која заједничким деловањем учествују у извршењу прекршаја“, навео је адвокат.
Оценио је да још више забрињава чињеница да се одустајањем од кривичног поступка одустаје и од могућности да се утврди да ли иза напада постоје подстрекачи, организатори или шири образац координисаног насиља.
„Тиме држава не само да пропушта да заштити конкретну жртву, већ и да одговори на питање које је од интереса за цело друштво – ко организује и подстиче групе које последњих месеци врше насиље над грађанима због њихових политичких ставова или јавног деловања“, тврди Јанковић.
Према његовим речима, забрињава утисак да државни органи такве случајеве настоје да сведу на изоловане инциденте или прекршаје појединаца, уместо да испитају њихову стварну природу и све околности под којима су извршени, па такав приступ „неминовно оставља утисак институционалне толеранције према политички мотивисаном насиљу“.
„Држава која не штити слободу мишљења и физички интегритет својих грађана отвара простор да насиље постане прихватљив начин обрачуна са неистомишљеницима. То није проблем само једног књижевника. То је проблем владавине права и сигурности свих грађана“, казао је адвокат.
Јанковић је навео да од надлежних органа очекују да преиспитају одлуку о изостанку кривичног гоњења, да утврде одговорност свих учесника напада, да испитају постојање подстрекача и организатора.
„Недопустиво је да се у спроведеном поступку не утврди одговорност свих лица која су учествовала у групном насиљу, уз изостанак свих законом предвиђених мера заштите оштећеног, укључујући заштитну меру забране приступа. Србија не сме постати друштво у којем привилеговане групе одређују границе слободе говора, а институције њихово поступање толеришу уз потпуну некажњивост. Владавина права постоји само онда када закон једнако важи за све – без обзира на политичке ставове жртве или идентитет учинилаца“, додао је Јанковић.
Извор: Бета
