Кандидат за посланика Студентске листе Дејан Шошкић је, говорећи о случају Алта банке, оценио да не би могло да се деси да власник мењачнице постане власник банке да је било система. Он је истакао да Народна банка није смела да допусти да „некредибилни власник уђе у финансијски систем“.

„Не би могло да се деси. Дакле, ја ту материју стицајем околности непосредно из личног искуства мало боље познајем. Ја сам поднео оставку 2012. године зато што је донет закон који је омогућио много већи степен уплитања извршне власти и политике у рад Народне банке Србије. Дакле, прва ствар око те Алта банке, то је бивша Јубмес банка, оно што прво треба да истакнемо је дозвољавање некредибилном власнику да уђе у банкарски сектор није смело да се допусти“, рекао је Шошкић.

Дејан Шошкић је појаснио да под некредибилношћу мисли на то да „не може неко ко има мењачницу, ко нема одређени кредибилитет, знање и искуство да постане власник банке“.

„Ако (Народна банка, прим. аут) није могла да нађе правни основ, а сумња да је у питању власник који може да се понаша неодговорно с аспекта ризичности саме те институције и ширег финансијског система, морала је имати механизме интензивније контроле, морала је да не допусти људима који нису проверени да уђу у управне и извршне органе, чије знање није проверено, који немају доказе о адекватном пословном понашању у неком претходном периоду“, истакао је он.

Навео је да улазак у финансијски систем, посебно у банке, носи специфичну тежину и да „не можете да отворити банку тек тако“.

„Оснивачки улог за обично правно лице је неупоредиво нижи. За банку морате да имате, прво, озбиљна средства. Зашто? Да бисте у случају губитака из тих ваших средстава намиривали те губитке. А друго, морате да покажете да имате знања, искуства, пословни кредибилитет да бисте могли уопште тиме да се бавите. И ти принципи важе како за власнике банке, тако и за органе управе и извршне одборе“, навео је он.

Шошкић је истакао да је Алта банка морала да буде на једном „интензивнијем режиму контроле док се не стекне довољно увида у то да та банка нормално послује у складу са законима и да не представља потенцијално ризик за финансијску стабилност“.

„Никако се није могла десити Алта банка, да је Народна банка Србије поступала професионално и самостално у односу на политичку власт, а сама чињеница коју сада слушамо, да је тамо било 20 или 25 одсто имовине у готовини, наводно у трезору, то је апсолутно недопустиво. То је нешто што ниједна банка нема и то је само по себи сигнал да ту треба моментално отићи у контролу, прво проверити да ли је новац ту. Ми то још увек не знамо да ли је новац био ту или је само фиктивно био пријављиван. Дакле, да ли је ту злоупотреба урађена тако што је неко, крајње прозаично, дошао и износио некакав готов новац у џаковима или врећама или је пак ту дошло до кривотворења документације која је приказивала да готов новац постоји у великом износу, па је онда то представљало основ за одобравање кредита без обезбеђења који су одобравани без намере враћања. То може да буде други механизам пљачке и требало би проверити сва правна лица која су добила кредите без обезбеђења, да ли су она у било каквој вези, прво са власником и са директорима у тој банци, са члановима управног одбора, али такође и са истакнутим местима у Народној банци Србије, пре свега директор контроле банака и сам врх“, изјавио је Шошкић.

Он је истакао и да је питање како је могуће да јавни сектор и велика јавна предузећа, општине и градови држе новац у једној таквој банци, наводећи да је над „обазривим управљањем јавним средствима извршено једно партијско насиље“.

„Да су каналисани ка једној несолидној банци, да бисмо дошли у ову позицију сада, да пропаст те банке, нажалост, угрожава ликвидност и неких великих предузећа и локалних самоуправа. Значи, ту је прегршт фаулова и ту тек треба да истражне радње доведу до коначне листе потенцијално одговорних“, навео је он.

„Корупција се не наплаћује из неког имагинарног новца, већ од нашег“

Шошкић је истакао да је важна лекација коју морамо да научимо та да се корупција „не наплаћује из неког имагинарног новца, него се плаћа од нашег новца“.

„То је једна структура привилегованих људи која практично пљачка све друге који су у систему, поштени, нормално раде свој посао, на различите механизме. Ти механизми су некад не директно видљиви, али то не мења њихову суштину – да имамо једну касту експлоататора који експлоатишу све нас друге грађане. Тај систем је до те мере увредљив и понижавајући за нормалног човека да ја лично мислим да ми морамо да то потпуно ставимо на јавну дебату, да нам свима буде јасно. И онда, када кажу ‘неће бити пензија или нечега’ и тако даље, па то су бесмислице. Па ако ослободимо јавне фондове и уколико се укине то корупционо легло, па биће новца на сваком нивоу више“, рекао је он.

Нинић: То је један систем спојених судова

Адвокат Иван Нинић рекао је, коментаришући случај Алта банке, да је штета огромна, односно „мегаломанска“.

„Али зашто? Па зато што је неко одлучио да има своју банку, као што је одлучио да има своје телевизије, да има своју Безбедносно-информативну агенцију, да има свог тужиоца, да има свој суд, да има свој Београд на води. Дакле, њима је банка била неопходна да би могли да врше одређене операције на територијама других држава, мислим на Црну Гору и Северну Македонију, да би могли да купују и продају, да би могли да издају банкарске гаранције својим привредницима, који те банкарске гаранције не би добили у другим банкама, зато што су то фирме ташна-машна, отворене једнократно да оперу новац и да буду затворене. Дакле, то је један систем спојених судова“. рекао је Нинић.

Нинић је у емисији изнео и тврдњу да су му се јавили људи да је „Дунав осигурање имало једну бот собу, односно центар где су се месецима скупљали капиларни гласови и правила инфраструктура паралелно за Српску напредну странку“.

„После избора су неки људи дошли, заменили сервере, заменили хард дискове, уклањајући трагове. У органима Дунав осигурања су људи са криминалним досијеом, са кривичним пријавама, са судским поступцима. Па ко је дао сагласност тим људима да буду у органима управљања финансијских институција? Па та иста Народна банка. Дакле, све ја то видим као систем спојених судова и тему о којој се мора расправљати у наредном периоду“, изјавио је Иван Нинић.

Малишић: Људи сада заиста очекују одговорност

Главна и одговорна уредница недељника „Радар“ Весна Малишић истакла је да људи у Србији након избора сада заиста очекују одговорност и да се стубови, међу којима су пре свега правосуђе, економија и медији, поставе на ноге.

„Зато што су они стубови демократије, а не стубови за одржавање једне власти“, рекла је Малишић.

Говорећи о медијима, између осталог, она је истакла да медијска професија мора да се опорави и да дођу професионалци који се баве својим послом, независно од тога да ли је на власти Александар Вучић или Студентска листа.

„Значи да буде једнако критичан и према новим и према старим и према било ком. То је велики посао, зато што је суштински огроман новац ушао од бивше власти у те медије и учинио их је у ствари заиста послугом, избацио их је из простора онога што су класични медији“, рекла је Малишић о прорежимским медијима.

Извор: Нова.рс