Инвестициони фондови су прилично непознат појам у Србији , али нажалост последњих годину дана у жижу интересовања долазе из погрешних разлога. Све је почело БИРН-овим објављивања информација о томе како су богаташи користили рупу у закону, па у децембру уплаћивали улоге у инвестициони фонд, а онда у јануару повлачили новац, успут остварујући ослобођење од пореза на доходак.

Затим је откривено да су у фондове Виста Рица, новац уплаћивали политичари на власти, њихови кумови и чланови породица, контроверзни бизнисмени, добитници државних тендера. Чланови Виста Рица фондова су Андреј Вучић, Игор Брнабић и Предраг Мали. Затим, Никола Петровић, Звездан Терзић, Стојан Вујко, Милија Бабовић, Жељко Дрчелић, Војин Лазаревић, Слободан Квргић, Небојша Ступар, чланови породице Слободана Тешића.

На крају јавност је узбуркало хапшење Данијеле Малетић, заменице директора Управе за спречавање прања новца и једне банкарске службенице које су пријавиле сумњиве трансакције управо према овом инвестиционом фонду. Одласку из Управе су, према њеним речима, претходиле претње власнице тог Фонда Татјане Вукић, и то Синишом Малим, министром финансија у чији делокруг спада и Управа за спречавање прања новца.

Душан Добромиров, професор на ФТН у Новом Саду и финансијски форензичар објашњава да се у фонд склањају паре које онда он улаже даље.

„Свако има право да уложи новац у фонд, питање је одакле је“

„Паре које се зараде на разне начине, пре свега кроз јавне набавке, улажу фонд да новац циркулише, јер куповина станова је само трошак. Ту се ствара један перпетуум мобиле када се део новца из фонда уложи у државне обвезнице. Фактички новац који је дошао из буџета се позајмљује држави, која тај новац даље користи за јавне набавке и тако укруг. Државне обвезнице немају ризик, а доносе камату“, каже Добромиров.

Добромиров истиче да инвестиционим фондовима управљају друштва за управљање која запошљавању лиценциране портфолио менаџере. „Свако има право да уложи новац у инвестициони фонд. Питање је одакле тај новац. Ако се исплати као плата и ако се плате порези и доприноси ту нема проблема. Али је питање како је фирма могла да исплати толику плату. Закон се углавном крши у делу одакле је новац дошао, а даље трансакције могу само да послуже да се то прикрије“, каже он.

За класично прање новца, односно стављање прљавог новца, најчешће у готовини, зарађеног криминалом или кршењем закона у легалне токове, он тврди да фондови нису најбоље решење. „Готовином по правилу не могу да се купе кола, стан, да се уложи у фирму или на берзи. Рецимо, због тога су многи у случају Дарка Шарића пали због прања новца. У инвестициони фонд, мислим да се не може уплатити кеш, а све преко 10.000 евра мора да се пријави Управи за спречавање прања новца“, напомиње он.

Добромиров истиче да је за инвестиционе фондове задужена Комисија за хартије од вредности. „Институције ако у случају неправилности затварају очи, они су саучесници. Ако се неко у будућности овим буде бавио, неће важити изговор „нисам знао“, оцењује овај професор који је и члан Анкетне комисије за испитивање одговорности за урушавање надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.

Србија и прање новца

Све ово се дешава у тренутку када је Манивал, међународна експертска комисија за процену мера против прања новца и финансирања тероризма, оценила да је Србија остварила велики напредак у борби против прања новца. Бројни државни органи су се похвалили оваквом оценом. Од 11 области Србија је добила седам позитивних оцена.

У извештају који је завршен у децембру прошле године, а покрива период од 2019. до 2024. године, процењује се да ризици за прање новца износе годишње око милијарду евра. У извештају се истиче да би се ефикасније требало циљати прање новца повезано са криминалом који представља велику претњу, и указују на „екстензивну антикорупцијску кампању“, која укључује истраге високе корупције. Каже се и да би власти требало да наставе да истражују случајеве прања новца велике вредности и гоњење правних лица.

Стручњаке Манивала брине и то што су скоро сви случајеви корупције окарактериани као „злоупотреба положаја“ уместо примање или давање мита, иако се из описа случајева види да је у коначници исплаћен новац. Од 2019. закључно са 2024. годином осуђено је 353 особе за прање новца и то највише (253) професионалних перача који пружају ту услугу онима са прљавим новцем.

У 2024. години види се велики скок, са четрдесетак случајева претходних година на 104. У тој години је досуђено и 65 затворских казни за прање новца са просечним трајањем од 10 месеци. Прописано је и 65 новчаних казни у просеку од 1.813 евра, где је највиша казна била 33.333 евра, а најнижа свега 83 евра.

Процењује се да су укупни приходи од криминала у Србији 357 милиона евра годишње. Од 2019. до 2024. године године укупно је замрзнуто или заплењено свега 132,9 милиона евра или нешто преко 22 милиона евра годишње.

Добромиров каже да не верује баш у те извештаје јер се доносе на бази података које им даје држава. „Они се састављају на бази званичне документације. Тим институцијама је незамисливо да од државе добију нетачне податке.. Ја сам ипак склон да верујем својим очима пре него оном што пријави држава“, напомиње он.

Извор: Н1