Српска академија наука и уметности (САНУ) и више хијада стручњака, као и научне установе и професионална и друга удружења који су потписали Декларацију о судбини Београдског сајма, траже да се одустане од рушења хала 2, 3 и 4 које су целину с Халом 1 Београдског сајма, и да се не руше, већ рестаурирају зграде Генералштаба у центру Београда.
„Изричито захтевамо укидање постојеће и доношење нове одлуке која одговара првобитном решењу Владе Србије од 15. јануара 2009. године о проглашењу комплекса Београдског сајма за споменик културе као целине, којом би се заштитиле од рушења хале 2, 3 и 4,које су по сваком основу целина са Халом 1, и утврдиле мере заштите за простор Београдског сајма у целини“, навели су у саопштењу потписници Декларације.
За Београдски сајам траже и постизање широког консензуса о јавном интересу у његовом даљем планском развоју.
Истакли су да захтевају и да се „ансамбл (зграда) Генералштаба рестаурира и санира у складу са већ утврђеним мерама заштите културних добара које прописују враћање у првобитно стање и очување његове управно административне намене“.
Навели су и да траже виши степен категорисања зграда Генералштаба као архитектонског дела: статус културног добра од изузетног значаја за Републику Србију.
За те зграде захтевају стављање ван снаге свих одлука, споразума, уговора и планова који су директно супротни Уставу, законима и другим обавезујућим актима државе Србије.
„То је важно за Београд јер чува његову аутенчност, али је истовремено питање које се тиче темеља културног идентитета и правне сигурности целе Србије. Угрожавање наслеђа на овом нивоу представља директан удар на јавни интерес, историјску одговорност и достојанство свих грађана Србије“, наведено је у саопштењу.
Додају да су комплекс Београдског сајма и ансамбл зграда Генералштаба и Министарства одбране као културно историјско наслеђе од заједничког интереса заштићени Уставом Србије.
Град Београд мора, како су навели, да се развија у складу с јавним интересом, као одрживо и праведно место за живот са вредним културним идентитетом.
„Развој Београда није сервис за остваривање приватних интереса и увећавање капитала са несагледивим штетним последицама по животно окружење, друштвену правду и културно-историјско наслеђе грађана Београда и Србије. Становници Београда имају право на свој град, право да остваре своје заједничке интересе и учествују у доношењу одлука о развоју места у којем живе“, наведено је у саопштењу.
Указује се да је „недопустиво да се закони и урбанистички планови злоупотребљавају од стране државне и локалне управе, да се јавним мњењем манипулише и да одлуке о будућем развоју комплекса Београдског сајма и ансамбла Генералштаба и Министарства одбране доносе искључиво некомпетентни људи са државног врха“.
Подршку Декларацији о судбини Београдског сајма и Генералштаба потписала су 6.772 професионалаца из области архитектуре, грађевине, заштите културног наслеђа, уметности, културе, историје и права.
Поред САНУ, на списку су београдски Архитектонски факултет, Грађевински факултет, Географски факултет (Катедра за просторно планирање), Филозофски факултет (Катедра за историју уметности), Академија архитектуре Србије, Академија инжењерских наука Србије, Удружење архитеката Србије, Друштво архитеката Београда, Друштво архитеката Новог Сада, Друштво архитеката Ниша, Друштво архитеката Ваљева.
На списку су и Друштво архитеката Зрењанина, Друштво врањских архитеката, Савез грађевинснких инжењера Србије, Друштво конзерватора Србије, Институт за Архитектуру и Урбанизам Србије, Еуропа Ностра Србија (паневропска федерација за очување културног наслеђа), ИЦОМОС Србија (Медјународни савет за споменике и локалитете), Удружење урбаниста Србије, Удружење пејзажних архитеката Србије, Асоцијација просторних планера Србије.
На списку су и невладина организација Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину, Центар за експерименте и урбане студије, Министарство простора, Нова планска пракса, Клуб адмирала и генерала Србије, Међународно удружење ликовних критичара – секција Србија, Удружење ликовних уметника Србије, Српско археолошко друштво, као и заспослени у Републичком заводу за заштиту споменика културе и у Заводу за заштиту споменика културе града Београда и запослени у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе Патроварадин.
Из иностранства потписници декларације су Архитектонски Форум Црне Горе, Струковна комора архитеката Инжењерске Коморе Црне Горе, Удружење архитеката Словеније, Савез архитеката Црне Горе, Архитектонски факултет у Подгорици, Факултет за архитектуру Универзитета у Љубљани, Факултет за грађевинарство, промет и архитектуру Универзитета у Марибору, Друштво архитеката Марибора, Комора за архитектуру и простор Словеније, Инжењерска комора Словеније, Друштво архитеката Љубљана, Друштво архитеката Скопља, Савет архитеката Европе, Међународна унија архитеката, Удружења архитеката Бугарске, Удружење архитеката Чешке.
Извор: Бета
