Нешто више од 100 сведока саслушано је у предмету пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, која се обрушила 1. новембра 2024. године.
На скоро 150 страна потврђене оптужнице налазе се наводи сведока о томе да ли је и када поднета пријава радова, ко је знао да станична зграда нема употребну дозволу и да ли је ико од запослених указивао на то да са надстрешнице нешто отпада.
На та питања је током истраге одговарао низ сведока – од инспектора, преко запослених у „Инфраструктури железница Србије“, до извођача радова.
Саслушани су, између осталих, бројни запослени у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Саобраћајном институту „ЦИП“, као и представници предузећа која су на различите начине била укључена у радове на Железничкој станици или у пројекат њене реконструкције. Међу њима су и запослени у фирми „Цестра“, „Ежис“ и „Стартинг“, Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, али и кинеског конзорцијума.
Међу саслушанима су и они који су се 1. новембра затекли на самој Железничкој станици, запослени на благајнама и другим радним местима у оквиру „Србија Воза“, као и командир Полицијске испоставе за безбедност на железници.
Пријава радова стигла тек после трагедије
Начелница Републичке грађевинске инспекције у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, саслушана 2. децембра 2024. године, изјавила је да је грађевинска дозвола за реконструкцију издата током 2021. и 2022. године, али да је пријава радова на станичној згради Железничке станице у Новом Саду први пут поднета тек 16. октобра 2024.
Према њеним речима, Републичка грађевинска инспекција до тада није имала никакве представке о томе да се на станичној згради изводе радови пре пријаве, па ни у тренутку сведочења није знала када су радови заправо почели.
Посебно упитана, сведокиња је навела да би инспекцијски орган, у случају сазнања да се изводе грађевински радови пре поднете пријаве, изашао на терен и обуставио даље извођење радова. Такође је навела да би инспекција, у случају сазнања да станична зграда нема употребну дозволу, морала да забрани коришћење објекта и наложи прибављање те дозволе – али да такво сазнање Републичка грађевинска инспекција није имала у претходном периоду, већ да је до њега дошла преко медија.
Сведокиња је додала да је од колегинице, тек након пада надстрешнице, сазнала да је станична зграда и даље била градилиште и да самим тим уопште није могла имати употребну дозволу.
Слично је сведочио и помоћник министра за инспекцијски надзор, саслушан истог дана. Рекао је да је пријава грађевинских радова у грађевинску инспекцију стигла 1. новембра, тек након пада надстрешнице. Познато му је, како пише у оптужници, да је Сектор за грађевинске дозволе пријаву радова прихватио 16. октобра.
Даље је навео и да нема сазнања када су радови на реконструкцији заиста почели, да не зна да ли је зграда коришћена од стране путника нити да ли је имала употребну дозволу на дан 1. новембра 2024. године, али да претпоставља да није, управо зато што је пријава радова поднета тек 16. октобра.
Допунски саслушан 16. априла прошле године, исти сведок је појаснио да је прва пријава радова за цео објекат Железничке станице заправо поднета истог дана када је надстрешница пала. Пре тога је, како је рекао, постојала само једна пријава из 2022. године, али се она односила искључиво на земљиште, без објекта, па се по њој нису ни могли изводити радови на самим објектима.
Шта су рекли неки од извођача радова?
Директор и власник грађевинског предузећа „Стартинг“, чија је фирма учествовала у реконструкцији Железничке станице, испричао је да је његово предузеће требало да изведе занатско-завршне радове, као и радове на водоводу и канализацији и на термотехничким инсталацијама.
За већи део тих радова, како је навео, ангажовани су подизвођачи. Према ономе што му је познато, није било проблема у динамици извођења радова нити било каквих других проблема, а његово предузеће је извело све радове предвиђене уговором.
Власник предузећа „Боб“, које се бави завршним радовима у грађевинарству и производњом алуминијумске и ПВЦ столарије, испричао је да је његова фирма уредно водила грађевински дневник.
Елементе су, како је рекао, склапали у сопственој радионици, а затим их довозили на градилиште, где су их радници монтирали. Када је реч о самој надстрешници, рекао је да су на њу монтирали подконструкцију за стакло и само стакло, и то на отворима који су на надстрешници већ постојали.
Навео је да су им детаље извођења радова давала лица из „Стартинга“, на основу пројекта који он лично није видео у целини, већ само оне делове који су се односили на структуралну фасаду и на радове које је његова фирма уговорила, и да је све уграђено у складу са пројектом.
Што се тиче стакла које је уграђено, рекао је да су његове димензије и дебљина били прописани пројектом и да су га уградили у складу са тим. Додао је да после завршетка радова није било посебне контроле ни прегледа изведених радова, односно примопредаје, већ да је „Стартинг“ радове прегледао током самог извођења, преко лица која су вршила надзор.
Директор фирме „Декотим“, која је изводила каменорезачке радове на згради станице, описао је да су демонтирали старе камене плоче и монтирали нове, с тим што су на појединим местима старе плоче и враћане. Навео је да су исти радови рађени и на самој надстрешници, конкретно на камену на њеном фронту, односно венцу.
Демонтажу и припрему тог дела надстрешнице, према његовим речима, обавила је фирма „Стартинг“, док је задатак његове фирме био да монтира нове камене плоче на венац.
Додао је да пре почетка радова нису добили пројектно-техничку документацију, ни од „Стартинга“, ни од било кога другог, већ да су конкретна упутства о томе шта треба да раде добијали директно од инжењера „Стартинга“ на градилишту, који су та упутства давали његовим радницима на лицу места.
Објаснио је да његова фирма није имала ни шефа радова ни одговорног инжењера на градилишту, па је договор био да их усмеравају људи из „Стартинга“. Сви радови за које је његова фирма била ангажована, према његовом исказу, завршени су крајем јуна или почетком јула 2024. године.
Да ли је било жалби на надстрешницу пре пада?
Командир Полицијске испоставе за безбедност на железници пред тужиоцем је испричао да му се неколико дана након трагедије обратио шеф Секције за вучу возова. Тај запослени му је пренео да су благајнице које су радиле у шалтер сали у крилу Б, на дан 1. новембра, имале више пријава грађана, односно да су им путници, док су куповали карте, указивали да са врха зграде, са места где је била надстрешница, отпада материјал налик шљунку.
Према ономе што је шеф секције пренео полицајцу, две благајнице су биле видно узнемирене након што су примиле такве дојаве и о томе обавестиле своје претпостављене.
Полицајац је даље навео да му је исти запослени испричао да је, након пете такве пријаве грађана, сишао шеф Секције за саобраћајне послове и да је том приликом реаговао грубо, питајући зашто се нешто пријављује када „нема ништа“.
Полицајац је додао да га је његов саговорник замолио да не открива одакле му те информације, јер би због тога могао да „надрља на послу“.
Овај исказ се, међутим, не поклапа са оним што су накнадно испричали други сведоци.
Запослени који је, према полицајчевом сведочењу, преносио информације о пријавама грађана, дан касније је пред тужиоцем изјавио да нема сазнања да је било коме од запослених неко указивао да се са надстрешнице нешто чује или отпада.
„Рекао је да му је познато да је поводом предметног догађаја кружила прича у предузећу да је било примедби да је нешто као падало са крова“, пише у оптужници.
Осим тога, негирао је и да је помињао имена било којих запослених.
И саме благајнице поменуте у полицајчевом исказу, приликом саслушања, негирале су да им се ико обраћао са упозорењима или да имају сазнања да се то дешавало њиховим колегама. Исто су тврдили и шеф секције за саобраћајне послове. У тексту Нове економије наведено је и да је поменута благајница приликом сведочења чак изјавила да уопште није била на послу у тренутку несреће. Међутим, увидом у потврђену оптужницу, редакција 021.рс није пронашла такво сведочење.
У документу не постоји исказ ниједне особе запослене у „Србија Возу“ која је навела да критичног дана није била на радном месту, већ да је претходног дана радила у смени до поноћи. Нова економија је у тренутку писања свог текста имала увид у записник.
Из исказа полицајца произашло је и питање списка благајника који је достављен тужилаштву, према ономе што му је пренето, на том списку наводно нису биле све благајнице које су радиле критичног дана, а две поменуте благајнице у том тренутку још нису биле саслушане. Ко је састављао списак и да ли је и зашто накнадно мењан, остало је неразјашњено и у самом исказу полицајца.
Нико од поменутих, како се може видети, није накнадно поново сведочио.
Шта су видели и чули запослени на благајнама?
Један од благајника, који је тог дана радио у првој смени, испричао је да се у тренутку пада надстрешнице налазио за благајном.
„С обзиром на то да је од њега улаз био удаљености од 20 метара, а у моменту од пет до десет секунди пре пада је чуо звук који га је подсетио на звук хилти бушилице“, наводи се у оптужници.
У том моменту погледао је у правцу надстрешнице, јер је звук одатле допирао, а након пар секунди надстрешница је пала.
Друга благајница рекла је да директан тренутак пада није видела јер је нешто писала, па је најпре чула удар, а тек потом погледала у том правцу. Још једна благајница, такође у првој смени тог дана, испричала је готово исту причу – налазила се у станичној благајни, пад није видела, али га је чула.
Четврта сведокиња, такође запослена на благајни, рекла је да тог дана уопште није требало да ради, али је дошла да обави неке заостале послове, па није ни била за благајном у тренутку несреће. Док је писала, осетила је јак удар испред себе и видела само облак прашине, не схватајући одмах шта се догодило.
На питање да ли им се неко од путника или трећих лица тог или претходних дана обраћао и указивао да се из правца надстрешнице нешто чује или отпада, сви благајници одговорили су негативно.
О другим сегментима сведочења, оним која се тичу чланова комисије за технички преглед, раније је писала и Нова економија. Важно је додати да су у току поступка неки од њих позвани на саслушање и други пут.
Пред Вишим судом у Београду, додајмо и то, води се поступак против менаџерке „Инфраструктура Железнице Србије“, али и чланова Комисије за техничке прегледе Железничке станице у Новом Саду, а о чему је 021.рс већ писао. Средином јула, међутим, Апелациони суд трећи пут је оборио ту оптужницу те је вратио Вишем суду.
Извор: 021.рс
