Венецијанска комисија објавила је мишљење о изменама правосудних закона, у јавности познатим као „Мрдићеви закони“, а који су усвојени 28. јануара 2026. године.

Венецијанска комисија објавила је мишљење на захтев председнице Народне скупштине Србије Ане Брнабић, у којем је оценила измене закона из области правосуђа усвојене 28. јануара 2026. године.

Реч је о изменама Закона о јавном тужилаштву, Закона о Високом савету тужилаштва, Закона о организацији и надлежности државних органа у борби против сајбер криминала, Закона о судијама, као и Закона о седиштима и територијалној надлежности судова и јавних тужилаштава.

Према образложењу које су српске власти доставиле Комисији, циљ измена је унапређење ефикасности правосуђа и јавног тужилаштва, као и већа јасноћа и системска кохерентност правног оквира.

Међутим, Венецијанска комисија наводи да измене значајно утичу на расподелу надлежности и обим хијерархијске контроле у оквиру јавног тужилаштва, проширују могућности привремених именовања и реизбора у правосуђу и тужилаштву, мењају режим привременог упућивања тужилаца, као и да уводе измене мреже основних судова и тужилаштава у Београду.

Комисија оцењује да су овако важне промене у областима од великог друштвеног значаја морале бити праћене суштинском јавном расправом, плуралистичким учешћем релевантних актера и детаљном проценом утицаја. Како се наводи, ниједан од тих елемената у конкретном случају није био испуњен, због чега Комисија препоручује доследну примену принципа транспарентности, инклузивности и демократске дебате у будућем законодавном процесу.

У делу који се односи на саму садржину измена, Венецијанска комисија истиче да разуме циљеве власти који се односе на ефикасније функционисање правосуђа и тужилаштва, као и на унапређење правне јасноће и кохерентности система.

Такође, Комисија прихвата да надлежност за одлучивање о привременим упућивањима јавних тужилаца буде поверена Високом савету тужилаштва, као уставном органу који је, како се наводи, у доброј позицији да обезбеди објективно и транспарентно управљање кадровима у тужилачком систему.

Ипак, Венецијанска комисија је идентификовала више забрињавајућих недостатака у разматраним изменама, који – посматрани појединачно и кумулативно – уклањају раније постојеће механизме заштите аутономије тужилаштва.

Како се наводи у документу, у том контексту, Комисија даје следеће кључне препоруке:

1. Вратити се на нехијерархијски систем одлучивања о приговорима на обавезна упутства, као и на одлуке о делегирању и супституцији.

2. Надлежност за одлучивање о приговорима на годишњи програм рада јавног тужилаштва треба да остане у оквиру Високог савета тужилаштва.

3. Уместо обавезе претходне сагласности, закон треба да прецизира услове под којима Врховно јавно тужилаштво има обавезу да обавести Министарство правде о споразумима о сарадњи које планира да закључи са међународним партнерима у оквиру постојећих уговора о узајамној правној помоћи.

4. Привремена именовања главних јавних тужилаца треба ограничити на годину дана, без могућности поновног именовања.

5. Искључити могућност поновног именовања главних јавних тужилаца на исто место након истека првог мандата.

6. Укинути могућност продужавања привремених упућивања и ограничити их на тужилачке позиције истог нивоа; привремена упућивања треба да остану изузетак.

7. Јавни тужиоци чија су привремена упућивања прерано прекинута треба да буду враћени на функције, а потребно је увести механизам којим би се позиције у Тужилаштву за организовани криминал постепено попуњавале редовним именовањима.

8. Посебном одељењу за високотехнолошки криминал треба обезбедити већу структурну и оперативну аутономију, у складу са техничком сложеношћу његових надлежности и националним карактером његове јурисдикције.

9. Мандати председника судова треба, по правилу, да буду временски ограничени и необновљиви, уз могућност продужења само у ограниченим и изузетним околностима.

Усвајање закона, па посета Венецијанске комисије

Подсетимо, представници Венецијанске комисије, боравили су крајем марта у дводневној посети и разговарали су са носиоцима извршне и законодавне власти. Првог дана разогаварали су са представницма невладиних организација и опозиције који су критиковали законе, док су другог дана другог дана радне посете Скупштини Србије разговарали са представницима власти који су их уверавали да је њихов циљ независно правосуђе.

Међу присутнима и предлагач закона Угљеша Мрдић. Ана Брнабић је поручила да је заједнички циљ обе стране исти – правосуђе независно од сваке врсте притиска и утицаја, али не независно од Устава и закона, а министар Ненад Вујић уверава делегацију да су све законске одредбе засноване на уставним решењима која су усвојена 2022. године.

Након посете, Венецијанска комисија саопштила је 19. марта да ц́е дати Хитно мишљење у наредним недељама о изменама закона који регулишу правосуђе и тужилаштво, а који су усвојени у Народној Скупштини Србије крајем јануара.
Како је наведено, планирано је да се хитно мишљење усвоји на 147. пленарној седници Венецијанске комисије која ће се одржати 12 и 13. јуна.

У саопштењу се наводи да је делегација Венецијанске комисије посетила Београд 16 и 17. марта, као и да је Хитно мишљење затражила председница Народне скупштине, Ана Брнабиц́.

Наводи се и да је делегација разменила мишљења са председницом Народне скупштине Аном Брнабић, министром правде Ненадом Вујићем, посланицима и представницима Високог тужилачког савета, Високог савета судства, Врховног јавног тужилаштва, Посебног одељења за сузбијање високотехнолошког криминала и Тужилаштва за организовани криминал.

Такође се састала са организацијама цивилног друштва, струковним удружењима судија и тужилаца, као и са представницима Делегације Европске уније у Србији и другим међународним партнерима.

Извор: Инсајдер