На основу увида у исказ осумњичене Славице Јелаче, вршиоца дужности секретара у Министарству културе, БИРН је реконструисао читав ток спорних одлука – од уласка фалсификованих докумената у Министарство културе до њиховог прослеђивања кроз институције које су касније учествовале у скидању заштите са Генералштаба.
Када је Славица Јелача, нови вршилац дужности секретара у Министарству културе, током лета 2024. позвана у кабинет министра, предали су јој две отворене коверте. У тим ковертама налазили су се фалсификовани захтеви за скидање заштите са Генералштаба као културног добра, показују документа у која је БИРН имао увид.
Јелача је на саслушању пред Тужилаштвом за организовани криминал крајем октобра ове године објаснила да је одмах по пријему докумената предмет увела у поступање кроз секретаријат министарства, а не кроз Сектор за заштиту културног наслеђа и дигитализацију, који је једини надлежан за питања културног наслеђа.
У тренутку када је давала исказ Тужилаштву за организовани криминал, Славица Јелача је већ била осумњичена да је заједно са Гораном Васићем, директором Републичког завода за заштиту споменика културе, и Александром Ивановићем, директором Градског завода за заштиту споменика, извршила продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја.
Јелача је у свом исказу рекла да је „предмет добила у рад од свог претпостављеног“ и да јој је додељен „зато што се ради о процедури која се води по Пословнику Владе“. Тврдила је и да јој нико није рекао да су акти незаконити.
„Ниједног тренутка нико није рекао да су акти супротни закону, односно да је доношење или скидање заштите са одређених објеката противзаконито“, навела је Јелача у својој одбрани, преноси БИРН.
У њеној верзији догађаја, она је само преузела оно што јој је прослеђено, водећи рачуна о форми, а не о садржају или законитости поднетих иницијатива.
„Није моје да познајем материју која се тиче заштите културног наслеђа“, рекла је она, додајући да је за њу важно да познаје Пословник Владе, односно форму у којој се припремају акта која Влада усваја.
Навела је да је ту форму поштовала и у складу с њом припремала акта која су најпре упућивана ресорним министарствима, а потом и Влади.
Уговор који је Влада Србије закључила 13. маја 2024. са компанијом Аффинитy Глобал Девелопмент, у власништву Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа, предвиђа уступање земљишта Генералштаба инвеститору на 99 година без накнаде. Документ је у име Владе потписао министар грађевинарства Горан Весић, а према пројекту, планирана је изградња луксузног хотела “Трумп”, великог стамбеног комплекса са око 1.500 јединица и меморијалног центра о НАТО бомбардовању.
Влада Србије је на основу фалсификованих докумената, у новембру 2024. усвојила одлуке којима уклања Генералштабу својство културног добра, као и просторно-културној целини, наводи БИРН.
Из увида у записник са саслушања осумњиченог вршиоца дужности секретара у Министарству културе Славице Јелаче, као и на основу претходних сазнања медија и докумената који су доспели у јавност, БИРН је направио реконструкцију догађаја – од тога како су фалсификати доспели у Министарство културе, како су даље циркулисали и које су институције биле уплетене.
„Спас“ у лекс специјалису
Седмог новембра 2025. године 130 посланика Скупштине Србије усвојило је “леx специалис” којим је одлука Владе Србије из 2005. године – да се зграда Генералштаба утврђује за споменик културе – проглашена ништавом, те да се сматра “да објекти на локацији нису стекли својство нити имају статус културног добра”.
Председник Александар Вучић је истог дана издао указ о проглашењу овог закона, и тај закон је објављен у Службеном гласнику 8. новембра
Уједно, овим законом је наведено да ће у року од 15 дана Републички геодетски завод и Републички завод за заштиту споменика културе “извршити брисање објеката на локацији из регистара које воде”. Тај рок истиче за мање од две недеље.
Међутим, народни посланици су у “лекс специјалису” пропустили да скину и заштиту са просторно културно-историјске целине у вези са подручјем уз Улицу Кнеза Милоша, која је успостављена крајем 2020. године.
Почетак тока спорне документације
Славица Јелача, вршилац дужности секретара у Министарству културе, добила је документа.
Било је то у лето 2024. године – Јелача тек што је 31. маја била постављена на нову функцију. Претходно је ова дипломирана економисткиња провела две године као в.д. секретара у Министарству за рад и запошљавање, такође код министра Николе Селаковића, а сада су је позвали у кабинет министра културе и тамо јој предали две отворене коверте.У ковертама су се налазиле две иницијативе-предлога за скидање заштите са зграда Генералштаба у Београду – једна је била од директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горана Васића, а друга од директора Градског завода Александра Ивановића.
Задатак Славице Јелаче био је јасан – требало је да те иницијативе преточи у предлоге одлука Министарства културе, које би потом биле упућени Влади Србије, како би Влада донела одлуку о скидању заштите са зграда Генералштаба у центру Београда, односно о укидању његовог својства културног добра и брисању из Регистра културних добара.
„Министар је рекао да се крене у процедуру пред Владом“, навела је касније Јелача у исказу пред Тужилаштвом за организовани криминал. Документа су, додала је, стигла из институција надлежних за скидање заштите са непокретних културних добара – и она је тај посао спровела.
Јелача пред Тужилаштвом није могла да се сети ко јој је предао документа и напоменула је да „кабинет министра“ није једна просторија, већ „четири–пет канцеларија“, „буквално низ канцеларија у које се доставља“.
Тужилаштво, међутим, тврди да су Горан Васић и Александар Ивановић, такође осумњичени у истом предмету, лично донели ова документа Јелачи „на руке“ у Министарство културе.
Међутим, много тога у том поступку није „штимало“. Најпре – саме иницијативе.
Смена у Заводу и преокрет у процедури
Горан Васић дошао је на чело Републичког завода за заштиту споменика 27. јуна 2024, на дан када је одлуком Владе формално разрешена дужности претходна директорка Завода Дубравка Ђукановић, која је одбила да скине заштиту са зграда Генералштаба.
У оставци коју је написала 31. маја 2024. и послала Министарству културе, Ђукановић је описала састанак одржан 22. маја у Министарству финансија, којем су присуствовали министар финансија Синиша Мали, шеф његовог кабинета Лука Томић, главни урбаниста Београда Марко Стојчић, као и представници Министарства културе, међу којима и Славица Јелача, која је на функцију формално постављена тек 31. маја, одлуком Владе.
На том састанку, навела је Ђукановић, „предочено јој је“ да, уколико не подржи скидање заштите са зграде Генералштаба и тиме омогући рушење овог здања, треба да 3. јуна 2024. поднесе оставку. Пошто то није желела да прихвати, оставку је и поднела.Према Закону о културном наслеђу, Републички завод за заштиту споменика културе јесте надлежан да захтеве за скидање заштите са објеката као културног добра, преко Министарства културе, упути Влади на одлучивање. Међутим, спорни документ о скидању заштите није направио Завод. Направио га је лично Горан Васић, такође “свеже” постављен за вршиоца дужности директора ове институције.
Васић је, како је касније у мају 2025. признао пред Тужилаштвом за организовани криминал, 10. јула 2024. најпре у писарници Завода завео „молбу за решавање стамбеног питања“, која је упућена Министарству културе, а затим је искористио број те молбе да под њим, истог дана, напише своју личну иницијативу–предлог за доношење одлуке о престанку својства културног добра зградама Генералштаба.
Ова иницијатива је састављена без знања и учешћа надлежних стручњака Завода – о допису новог директора нису били обавештени ни конзерватори, ни стручна лица, нити Секретаријат Завода, иако су управо они овлашћени да правно уобличе један овакав документ, односно предлог одлуке са образложењем.
Васић, је дакле, заобишао цео поступак процедуре о престанку својства културног добра и није своју иницијативу послао преко писарнице Завода, већ ју је предао лично у Министарству културе.
Осим што је све то учинио кршећи прописану процедуру, његова иницијатива ни формално није била у реду – он је у Министарство културе предао један једини лист папира, без потребног образложења, без графичког приказа културног добра и, наравно, без потребног јавног оглашавања о том предлогу, како би власник непокретности и други заинтересовани органи и установе дали своје мишљење.
Јер, према закону, поступак за брисање културног добра из регистра културних добара исти је као и поступак његовог уписа у регистар.
“Имајући у виду да је над овим објектом власник Република Србија, стварно не видим потребу да Република Србија треба саму себе да обавештава о томе да ће нешто да покрене у том смислу и мислим да тиме ништа није прекршено, нити на било који начин Закон девастиран, или на било који други начин није поштован као такав”, рећи ће Јелача касније Тужилаштву.
Истог дана, 10. јула 2024, свој предлог одлуке о брисању Генералштаба из регистра је Министарству културе доставио и нови директор Градског завода за заштиту споменика културе Александар Ивановић.
Јелача је, након што ју је добила, ову документацију завела под “свој” секретаријат у Министарству културе, а не у Сектор за заштиту културног наслеђа и дигитализацију, који је био надлежан да поступа у оваквим предметима.
“Састављала сам доста предлога која иду ка Влади на усвајање, појединачних аката, и познајем форму у којој се та акта предлажу као таква”, рећи ће касније на саслушању Јелача. “(Ти предлози) Не тичу се културних добара, али не знам ни да ли је много тога ни састављено у смислу укидања одлуке о културним добрима у самом министарству”.„Ко је ово потписао, није баш свој“
У једном тренутку је Тужилаштво покушало да предочи осумњиченој Јелачи документ Владе Србије, у коме се, између осталог, наводи да је циљ Владе „потпуна реконструкција и враћање објекта” Генералштаба у првобитно стање. Јелача је рекла да не зна за тај Закључак Владе Србије, а онда се умешао адвокат Владимир Ђукановић.
„Мислим искрено, ако постоји такав документ, с обзиром да нешто мало знам о томе, тај није баш сав свој ако је потписао тако нешто, јер то је немогуће обновити, тако да, чисто да констатујемо”, рекао је Ђукановић поступајућем тужиоцу.
„Колега, прво да видите документ”, рекао му је тужилац.
Реч је била о закључку Владе Србије из септембра 2016. године, о одлуци владе да уклони део објекта Генералштаба, ради враћања објекта у првобитно стање у којем је био „пре агресије НАТО пакта на Савезну републику Југославију у пролеће 1999. године, а у свему према постојећем пројекту архитекте Николе Добровића”.
Овај закључак Владе потписао је тадашњи председник Владе – Александар Вучић.
Од две коверте до три Владина акта
Шта се даље дешавало са предметом?
На основу ова два документа Јелача је направила три акта. Један је био предлог Одлуке о престанку својства културног добра зградама Генералштаба, Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране у Београду, а други Предлог Закључка о сагласности Владе да се предузму све неопходне активности како би се извршила парцелација катастарске парцеле 804/02 катастарске општине Савски венац.
Трећи акт био је Предлог Одлуке о измени Одлуке о утврђивању подручја уз Улицу кнеза Милоша у Београду за просторно културно-историјску целину, којом би се скинула и ова друга заштита. Међутим, за трећи акт Јелача није имала основу чак ни у онако оскудној документацији.
Наиме, осим што је 2005. Генералштаб био проглашен за културно добро, Васићу је промакло да је током 2020. Влада Србије донела и Одлуку о утврђивању подручја уз Улицу кнеза Милоша у Београду за просторно културно-историјску целину, чији део су и зграде Генералштаба, као и простор око објеката.
Генералштаб је, тако, од 2020. уживао “дуплу” заштиту, а Васић је послао предлог за скидање само једне заштите.
На ова три акта која је направила Славица Јелача, министар културе Никола Селаковић ставио је свој факсимил, након чега их је Јелача упутила на више адреса ради прибављања мишљења – Министарству финансија (министар Синиша Мали), Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (министар Горан Весић), Републичком секретаријату за законодавство (директор Дејан Ђурђевић) и Генералном секретаријату Владе Србије (тадашњи генерални секретар Новак Недић).Из Републичког секретаријата за законодавство у Министарство културе стигле су, како је навела Јелача, примедбе на формалне недостатке у послатом акту. Јелача је те недостатке исправила, а Министарство је 17. јула поново упутило документа.
“Врло често се дешава у пракси, а и мени се десило овом приликом, да сам испустила неке формалне ствари, па ми је Секретаријат за законодавство вратио да променим неке елементе који се тичу буквално формалних ствари, да ли је речено овако или онако. Суштински, није се улазило да не треба то да се ради, него се суштински улазило у форму како то треба да изгледа. На Влади је, односно ресорном министарству, да утврде да ли има законског основа за доношење такве одлуке, да ли је то нешто што сте послали исправно, да ли је у реду или није у реду и тек онда иде на усвајање или не иде на усвајање”, рекла је Јелача у саслушању.
Међутим, ни ту није био крај.
