Има посла ко хоће да (г)ради: Дејан Станковић више није тренер Звезде, али у Београду има и друге бизнисе

Дејан Станковић више није тренер Црвене звезде након што је поднео неопозиву оставку због елиминације од израелског Хапоел Бер Шеве у квалификацијама за Лигу шампиона, али то не значи крај његових послова у Београду. Некадашњи фудбалер црвено-белих већ годинама се бави развојем некретнина у главном граду, а на Славији реализује свој најамбициознији пројекат досад: стамбено-пословни комплекс „Кинг’с Цирцле Ресиденцес“.

Дејан Станковић дебитовао је за Црвену звезду 1995. године, још као тинејџер, са само 16 година. У Љутице Богдана задржао се три сезоне, а за то време постао је љубимац навијача, нарочито после сјајне партије и два гола против немачког Кајзерслаутерна у Купу победника купова.

У Звезду се вратио 2019. године, као тренер и легенда клуба. Иако је освојио три узастопне титуле у Србији, са црвено-белима није успео да се домогне Лиге шампиона.

После Звезде тренирао је клубове у Италији, Мађарској и Русији, а на клупу црвено-белих вратио се прошле сезоне, поново освојио титулу, и поново испао у квалификацијама за Лигу шампиона. Након што је израелски Хапоел Бер Шева зауставио Звездин пут ка најелитнијем европском фудбалском такмичењу, Станковић је поднео неопозиву оставку.

Фудбал, као „најважнија споредна ствар на свету“, свакако остаје прва ствар за коју везујемо Станковићево име, али је он протеклих деценија са мање или више успеха развијао и друге бизнисе, пре свега у области некретнина.

Фото: Дусан Миленковиц/АТАИмагес

Звездана октобарска ноћ: Вијери, Адријано и Фавали на пљескавицама

Улазак Дејана Станковића у пословне воде био је, мало је рећи, спектакуларан. У октобру 2005. године у Београду је отворио ресторан „Пиетро Делл Оро“ и бутик „Сwеет Yеарс“. Станковић, који је у то време играо за милански Интер, преко своје фирме „Интерцинцо“ у регион бивше Југославије довео је модни бренд који су основали славни фудбалери Кристијан Вијери и Паоло Малдини, док је ресторан – назван по једном од оснивача „нероазура“ – отворен у Трнској улици на Врачару, у згради где је бивши фудбалер Црвене звезде био један од суинвеститора.

За ову прилику у Београд су допутовале светске фудбалске звезде: Вијери, Адријано и Ђузепе Фавали којима је „на увце“ певала Светлана Цеца Ражнатовић, а свој вечерњи излазак завршили су у једном познатом киоску са пљескавицама на Дорћолу. Фотографије које сведоче о овом догађају и дан данас круже интернетом и инспирација су за бројне мимове.

Таблоиди су 2010. године објавили да је Станковић продао ресторан „Пиетро Делл Оро“, као и да више није заступник бренда „Сwеет Yеарс“.

„Станковић је схватио да овде нема ’леба од бизниса“, цитирао је тада таблоид „Свет“ свој неименовани извор.

Сумњиво озакоњени квадрати

Уверење да у Србији „нема ‘леба од бизниса“, по свему судећи је јако кратко трајало, будући да се Станковић убрзо вратио изградњи станова.

Фирме у којима је бивши тренер Црвене звезде сувласник заједно са Драганом Руварцем – „Стефиал“, „Нинар“, „Маисон Роyал“ и „Р. О. Д. Инвестмент“ – изградиле су објекте на атрактивним локацијама у главном граду: у Бирчаниновој, Крунској, Патријарха Варнаве, Страхињића Бана, Курсулиној, Баба Вишњиној и на Косанчићевом венцу, док је у току изградња великог стамбено-пословног комплекса на Славији, прекопута парка Мањеж.

Истраживање БИРН-а показало је, међутим, да су квадрати у појединим од наведених објеката били легализовани супротно закону.

Наиме, ова истраживачка мрежа утврдила је да две готово идентичне зграде које је компанија „Стефиал“ 2020. године изградила једну до друге, у Курсулиној улици и у суседној Баба Вишњиној на Врачару, заједно имају 3.500м² више него што је то дозвољено грађевинским дозволама.

Обе су, међутим, и озакоњене, иако закон децидно прописује да могу да буду озакоњени само објекти који су били конструктивно завршени, односно „под кровом“, у тренутку ступања овог закона на снагу у новембру 2015. и који се виде на сателитском снимку Републичког геодетског завода (РГЗ) из тог периода.

Истраживање БИРН-а показује да ово нису једина спорна озакоњења одобрена фирми „Стефиал“. Зграда коју је ова компанија претходно сазидала у Улици Страхињића бана на Дорћолу, са нето 1.700м² више него што је предвиђено грађевинском дозволом, такође је озакоњена, иако није била завршена у новембру 2015.

Изградња на Славији и негодовање због рушења старих зграда

Станковићева компанија „Маисон Роyал“ на Славији тренутно реализује свој најамбициознији пројекат до сад: стамбено-пословни комплекс „Кинг’с Цирцле Ресиденцес“. У око 48.000 квадрата, подељених у четири ламеле, налазиће се више од 200 станова, спа центар, подземна гаража, дечија играоница као и велики број продавница и угоститељских објеката.

Због изградње овог комплекса, порушени су готово сви објекти који су се налазили на простору између зграде Народне банке Србије и Улице краља Милана, што је наишло на снажно негодовање дела јавности, чему су се тада придружили и републички Завод за заштиту споменика културе и Српска академија наука и уметности (САНУ).

Нарочито је замерано што је инвеститор порушио зграду нове Грађанске штедионице у Улици Светозара Марковића 43, која је изграђена 1929. године по пројекту архитекте Стевана Тоболара. Реч је објекту који је био класичног стила, са античким орнаментима на фасади. На спрату у средини био је кип римског бога трговине Меркура, препознатљивог по шлему са крилима и жезлом обавијеним змијама.

Срушена је и зграда старе Градске штедионице из 19. века, на углу улица краља Милана и Светозара Марковића, као и зграда у Улици Светозара Марковића 47, изграђена 1927. године по пројекту архитекте Милана Злоковића.

Наведени објекти, међутим, нису били под заштитом државе. Део предметног простора налазио се у оквиру целине „Западни Врачар“ која је уживала претходну заштиту, али је наведени статус престао да важи 25. децембра 2020. године. Како је наведено у локацијским условима за овај комплекс, у процесу истраживања предметне целине „Западни Врачар“ њена граница је измењена, тако да и иначе више није обухватала предметни простор.

Хулигани на градилишту 15. марта

Према сведочењу учесника великог студентског протеста који је 15. марта 2025. године одржан у Београду, група хулигана налазила се на градилишту комплекса „Кинг’с Цирцле Ресиденцес“ одакле ја на окупљење грађане бацала каменице и петарде.

До данас није познато како су непознати мушкарци, махом у црној одећи, тада ушли на ово градилиште, да ли их је неко пустио или су неовлашћено ушли у објекат у изградњи.

Извор: Н1