За себе каже да је бунтовна, али и врло толерантна и често трпељива, а на питање шта би урадила да је она неко глумица Весна Чипчић каже да би вратила осмех свим људима око себе. Додаје да овој власти никада неће опростити одлазак младих људи из земље.
Колико је бунтовна сведочи чињеница да је повела први синдикални штрајк у бившој великој земљи. Од тада, па до данас, Весна се противи, што кроз своје улоге, што ван позоришта. Јесте нешто до природе, али има нечега и у њеном одрастању на релацији Београд-Кикинда, уз родитеље просветне раднике који су је учили и научили да једино слобода нема цену.
Гостујући у емисији „Да сам ја неко“ Весна Чипчић се присетила да је по први пут у свом животу почела да примећује лоше ствари око себе у време Слободана Милошевића.
„Кад сам видела да се са рођеним родитељима не слажем у неким стварима, што је јако тешко било да прихватим, од онда сам у ствари почела да мењам неке своје мисли у глави на ону другу страну“, каже она.
И данас је, како истиче, тужна ситуацијом у којој живимо.
„Морам да признам, пре неку ноћ смо се вратили из Бањалуке са гостовања и изговорила сам наглас да сам тужна и јако несрећна што се више не радујем тако Београду кад улазим у њега, као што сам се радовала. Ја га волим, наравно, то је мој град, али до те мере је некако све постало тесно, напето, са много нервозе, много неког личног незадовољства ситуацијом у којој живимо, где год се загребе, тако да заправо морам да признам да ми је јако жао због тога, али то је тако“, каже Чипчић.
Додаје да нам фали радост живота, која је некада, како каже, била далеко препознатљивија него данас.
„Имамо утисак некада да ми данас уопште немамо утицај на све то што се дешава. То је тако неко наредио, то је тако неко показао, шта пише, то тако мора да буде и то је тако, без икаквог утицаја нас самих на све то. То ме очајава, то ме чини јако, јако неспокојном. То је опет одраз овог времена у ком живимо и ове политике која се води у овој земљи. Ја не могу да верујем на шта смо све ми спремни да одћутимо, да не реагујемо, шта то све може да пређе преко нас, какве страшне ситуације, страшни терети, а да ми негде остајемо неми на све то“, каже она.
Међу стварима које никад неће опростити људима који су данас на власти истиче то што велики број младих одлази из земље.
„45.000 младих људи оде годишње. Мој син је направио представу о томе – Београдска трилогија, управо о томе, о тим младим људима који одлазе. То је недопустиво и то су махом најквалитетнији млади људи, факултетски образовани“, наводи глумица.
На питање шта би урадила да је она неко, каже да би вратила осмех свим људима око себе.
„Вратила бих осмех. Некако, мислим да се мало смејемо, да смо мало насмејани, да смо мало ведри и забранила бих људима преко 65 година да гласају. Ја спадам ту и самој себи бих прво забранила. Мислим да су млади људи, пред њима је далеко већи комад живота него пред нама, него преда мном. Моја деца. Па ја ћу увек питати своју децу. Јер они ако желе и хоће да остану овде да живе, па природно је и нормално, да их ја подржим у томе, а не да им идем контра“, каже Весна Чипчић.
ФОТО: Фонет/Милица Вучковић
