Жарко Косовић, контроверзни никшићки бизнисмен у Београду, још увек није дао одговор јавности о томе како је и по чијем налогу привредно друштво „СРБИЈАПУТ а.д.“ асфалтирало пут до „куће страве“ у Ритопеку. Одговорна лица у привредном друштву „СРБИЈАПУТ а.д.“ одбијала су да дају било какве изјаве за овај случај. Јавна је тајна да је Косовић фактички и прикривени власник ове компаније, где остварује контролно учешће и утицај на пословање преко физичких и правних лица, која су у смислу Закона повезана са њим. Отуда ни један документ нити изјава о овом случају нису доспели до јавности.
Како су тада изјављивали претходни функционери Општине Гроцка, Драгољуб Симоновић и Живадинка Аврамовић, овај некоришћен и нефункционалан пут кроз њиве и ливаде, који мештани (осим екипе Миљковића и Беливука) нису ни користили, пресвучен је скупоценим асфалтом у дужини од око 5 километара све до „куће страве“. Не само да су се мештани Ритопека тада јавно бунили, очекујући од Општине Гроцка асфалтирање приоритетних деоница у селу, већ је исти пут урађен без икакве пројектно-грађевинске документације, јавног тендера и пратећих грађевинских докумената. Или они пак постоје, али их “СРБИЈАПУТ а.д.” прикрива од јавности!? Општински функционери су тада јавно изнели сумњу да иза овог подухвата стоје или тадашњи градски функционер Горан Весић или координатор СНС за Гроцку Милосав Миличковић.
„Чудно је да је тај пут завршен за пар дана. Неко са високог места је то одлучио“, рекао је тада Симоновић.
Оно што изазива основане сумње и што изискује истрагу надлежних органа јесте управо прикривање информација о овом асфалтирању, не само од стране одговорних лица у “СРБИЈАПУТ а.д.” већ пре свега и од оних лица која су им то наредила и која фактички врше утицај на пословање ове компаније. То је управо Жарко Косовић. Овако спроведено асфалтирање не само да само по себи представља кривично дело, с обзиром на то да није праћено тендером и у смислу Закона потребном пројектно-техничком документацијом и неопходним дозволама, већ отвара питање и могућег доприноса неделима Беливука и Миљковића.
Подсећамо да је на овој локацији мучки убијено и самлевено у месарским машинама од 10 до 12 несталих лица. С обзиром на то да је асфалтирање циљно спроведено до “куће страве” коју су они користили, као и да није могло бити изведено без комуникације и контакта са њима, поставља се питање да ли су лица која су наредила у овој компанији асфалтирање, била очигледно свесна да истим доприносе пословима и радњама ове криминалне групе.
Из логике ствари произилази да су овим асфалтирањем одговорни из “СРБИЈАПУТ а.д.” свесно или несвесно фактички помогла у извршењу кривичних дела тако што су асфалтирањем непроходног пута до ове куће, створили услове и отклонили препреке за њихово извршење. Претпостављамо да нико свестан и нормалан не би учествовао у таквом виду помагања, нарочито не овако референтна и успешна компанија, али игнорисање одгворних у компанији да одговоре јавности управо изазива такве сумње.
Косовић, иначе обучен у најлуксузнију екстравагантну одећу бренда “Луј Витон”, опточен дијамантским накитом и скупоценим сатовима, својом естетиком и појавом ствара утисак не успешног бизнисмена већ америчког репера или лица из криминалне средине. Он свакодневно организује скупоцене ручкове у београдском Ресторану “Франш” где му, готово увек, друштво праве високи функционери Управе саобраћајне полиције и МУП. Такође су екипе у истом саставу виђене на неколико светских првенстава у фудбалу, на која је пут финансирао Косовић и његова компанија “Бора Кечић – специјални транспорти д.о.о.”
Можда управо у овоме лежи и “тиха корупција” односно одговор на пословну шему по којој је “Бора Кечић” уз помоћ “СРБИЈАПУТА” остварио водећу позицију у превозу специјалних терета на штету конкурентских компанија. Компанија “СРБИЈАПУТ а.д.” је ималац јавних овлашћења од стране државе где обавља вагарске послове у контроли ванредних превоза. Косовић, који утиче на пословну политику ове компаније, је са друге стране и власник компаније “Бора Кечић” која такође обавља ванредне превозе. Ови превози иначе доносе баснословне цифре. Готово у већини случајева, када “Бора Кечић” не добије жељене послове или када жели да саботира конкуренцију, по уходаном моделу се на основу “анонимне пријаве”, појављује у ванредној контроли возило саобраћајне полиције, саобраћајни инспектор и “СРБИЈАПУТ” са вага-комбијем након чега се возила конкуренције искључују из саобраћаја и спроводи опструкција у раду. По правилу се под различитим притисцима и уз најситније мањкавости таква возила искључују из саобраћаја. Тиме им се уједно проузрокују и вишемилионбске штете у виду пенала, дангуба, наплаћених ауто-дана и слично.
Последњи такав сценарио се десио у “Специјалној луци” Панчево, где су возила конкурентске фирме “2. мај” без основа искључена из саобраћаја ван јавног пута, укинуте су им дозволе без ваљаног образложења и правног акта, а власници више пута малтретирани од стране саобраћајне полиције и инспекција о чему су сачинили и видео-записе. Такође је по нечијем налогу на излазној капији луке скоро 10 дана било даноноћно постављено затамњено возило шкода са блинкерима регистровано на БИА (регистарских ознака БГ1155ЕЦ). Вероватно постављено са задатком да онемогући из луке излаз возила компаније “2. мај” и специјалних терета у виду трансформатора за пројекат ЕXПО.
Да ли је у питању приватни аранжман некога од службеника или руководилаца БИА или је заправо то била службена радња, мада се не види основ за исту, с обзиром на делокруг надлежности, остаје да истражи надлежна управа у БИА. Косовић иначе воли да истиче своје пријатељство и блискост са СПС, а који је према његовом наводима и помагао у годинама уназад.
ФОТО: Приватна архива
