Легендарни одбојкаш Вања Грбић, олимпијски првак 2000. у Сиднеју, био је гост прве емисије Кида схоw на Спорт клубу у новој години и том приликом прилично је критиковао општу ситуацију у српском спорту.
„Све што сам имао донео сам овде. Могао сам да живим било где. Питају што сам дошао. Ја сам одавде и ја ћу да живим овде и умрећу овде. Али, вратио сам се да пробам да помогнем осталој деци да буду боља него што смо били ми.
Који је буџет Министарства омладине и спорта, колико пута сам причао ово, 62 милиона. Колико Звезда и Партизан кошаркашки клуб имају – 60 милиона.
Ко игра, бре?
Играју црнци који не могу у НБА да играју. Ајде, немој да се играмо.
Није проблем, никада није било више пара у спорту. Тако је. Где иду те паре? Како су уложене те паре? Је ли ми имамо национални центар за млађе категорије? Имамо ли олимпијски центар? Да ли иједан грански савез, и један, има план и програм рада млађих категорија – нема! Нема! Не постоји!
Знате како се ради? Узмете овако и кажете – сви тренери млађих категорија, изволите, ово је школа одбојке, кошарке, рукомета, фудбала Србије. Ово вам је свето писмо. По овоме радите сви. Онај који не ради овако, не може да добије лиценцу, не може да ради са децом. Нашом децом.
Јер јако велико број те деце ће проћи кроз спорт и неће остати у спорту, али успомена и искуство које трена да добије је позитивно. Зашто? Зато што нама требају и гледаоци и тренери и менаџери и спонзори.
Спорт треба да буде, ми треба да будемо они који ће да помогну друштву да буде квалитетно, продуктивно, да ради“, емотивно је говорио Вања Грбић.
