Тестамент 
Најновија истраживања су показала да када би сутра били парламентарни избори у Србији, Студентска листа би освојила 150 мандата. Дакле, озбиљну већину. Зато Вучић не сме да распише изборе, а политичку кризу покушава да реши пендрецима и бруталношћу. То никоме никада није успело, па неће ни председнику Ћациленда.
Свако ко другачије мисли је терориста, страни плаћеник и непријатељ државе. Оправдане захтеве за сопствену смену и одговорност подводе под некакво рушење државе и уставног поретка. Човек који је комплетно срушио уставни поредак оптужује друге да то чине. Позива се на некакве институције које је претходно скроз уништио и које не могу да функционишу под теретом корумпираних напредњака. Прозива људе који блокирају улице, а сам, уз помоћ новодосељених становника у Пионирски парк већ месецима блокира саобраћај у центру града. Опљачкао је са својом булументом државу уздуж и попреко, и то му не представља проблем, већ народ који тражи изборе и правду. Управо том народу приписује кривицу за све промашаје и недаће у које је стрмоглавио Србију.
Све је отишло толико далеко, да се људи који су изгубили све у пожарима и општој небризи оних који воде државу, уцењују да не смеју да приме помоћ коју су сакупили студенти и грађани, јер ће им у супротном бити ускраћена обећана помоћ државе. Ставите се само у позицију тих људи који више немају ништа и који сад морају да одбијају помоћ која им је преко потребна како не би остали без нечега што им је обећано, а питање да ли ће икада добити. Монструозно нема шта. У постојећој ненормалности Ћацији који владају Србијом су се толико уживели да верују да су они нешто најнормалније што је ова земља изнедрила. Но, ствари су сасвим супротне и то народ види све више, па отуда и толика паника од његовог суда и воље, макар на изборима била исказана.
Осим власти, узнемирење најновијим истраживањима показала је и опозиција којој избори уопште нису потребни, а за захтев студената и народа да напусте Парламент, баш их брига. Можда је најсликовитије на тај захтев одговорио Радомир Лазовић (ЗЛФ) новинарки Таталовић са “то никако”. Чини се да би лакше поднео да му је Жаклина опалила шамар него што га је питала да ли ће напустити за њега очигледно преудобну скупштинску фотељу. Да би ојађеном и за њих захтевном народу показали да, ипак, нешто раде, организовали су, онако разједињени до балчака, округли сто где су неуспешно, по ко зна који пут, глумили уједињеност. И колико се залажу за фер изборе и шта је све потребно учинити да до њих дође. Уобичајена трла баба лан варијанта која искључиво има за циљ одлагање избора и дестабилизацију свега онога што су студенти учинили за ових 9 месеци. Округли сто опозиције као да је организовала Верица Калановић. Зашто баш она, најбоље је да изгуглате, па ће вам се све рећи само.
Студенти као тренутно најјачи политички фактор у Србији наравно нису дошли, јер су на време схватили шта се иза брда ваља и на који начин постојећа опозиција хоће да им се ували на листу у замену за некакву подршку. Судећи како тренутно бране своје фотеље највећи део опозиције ће се ујединити са напредњацима у покушају да заједнички сачувају оно што мисле да им припада.
Ако мисле да победе, а то су више пута доказали и исказали, студенти са својом листом не смеју да праве никакве компромисе са постојећом влашћу и опозицијом. У супротном ништа од победе. То говори народ на улицама Србије, то говоре сва истраживања, и око тога не би смело бити никаквог погађања. Поготову ако је циљ смена овог наопаког и злог режима. Другог циља не сме и не може бити.
Ко жели да подржи Студентску листу добро је дошао али ову битку морају да изнесу они који могу да победе, а не они који су протеклих 13 година правећи различите комбинације са влашћу и већ добијено изгубили. Ту не би смело да буде љутње, сујета и личних и партијских интереса који су нас већ много коштали и довели у потпуно безизлазну ситуацију.
Ко мисли да избори нису решење и да ово што студенти уз огромну подршку народа чине није добро, ни корисно, нек сами осмисле своје начине борбе и нек поведу. Уместо што између два гутљаја капућина у неком кафићу, пљују и мрште се на све оно што се тренутно догађа на улицама Србије. Ако неко уме боље, јаче и више широк му је друм. Само напред. Али до тада, притисак и захтев за изборима на сваком педљу државе, па да видимо ко ће победити.
Главни Ћаци зна да губи и ко му је главни непријатељ и зато на различите начине покушава да избегне суочавање на изборима. И највеће кукавице једном морају изаћи из рупе у којој су се скривали, а онда зна се! Не може се истовремено бити председник Ћациленда и Србије. Још ако си ненадлежан!
Срђан Шкоро
