Само 24 сата албуми хрватског састава Азра били су доступни за стриминг на најпопуларнијим дигиталним музичким платформама, након чега су уклоњени са свих сервиса.
Пре два дана на стриминг сервисима осванула је, потпуно бесплатно, комплетна дискографија бенда Азра, као и соло абуми Бранимира Џонија Штулића. На Спотифају и Дизеру могао је да се преслуша комплетан опус састава, којег је некад предводио Штулић, уз Џонијеве албуме „Балканска рапсодија“, „Балегари не вјерују срећи“ и „Ит Аин`т Лике ин тхе Мовиес ат алл“. Као носилац права на сва ова музичка дела водила се издавачка кућа Цроатиа Рецордс, односно некадашњи Југотон, с којом је Штулић годинама у спору.
И само 24 сата након што су на Спотифају могла да се чују сва студијска и концертна издања Азре уклоњена су са овог сервиса. На овој музичкој платформи тренутно могу да се чују само три соло албума Бранимира Џонија Штулића. На Тајдалу, бар на територији Хрватске, истоветна је ситуација, с тим што је доступна за слушање једна компилација Азре.
Но, на Дизеру је другачије. На том сервису могу се чути Штулићеви горепоменути соло албуми, док је од издања Азре могуће преслушати албуме „Кад фазани лете“, „Филигрански плочници“ и „Сунчана страна улице“, као и песме с неколико компилација.
Иако није јасно зашто је тако брзо склоњен читав Азрин опус с дигиталних сервиса, на друштвеним мрежама се могу прочитати коментари да је „Џони опет победио систем“! Подсетимо, Штулић годинама бије битку с кућом Цроатиа Рецордс око права на музику коју је стварао док је био под уговором с тадашњим Југотоном. И сам је 2021. то овако објаснио:
– Док сам био у Југославији (до фебруара 1984.), Југотон ми је опљачкао и није исплатио девет десетина мојих принадлежности (од десетине сам платио највећи порез на Балкану), а по мом одласку и поновном доласку (од 1987. до 1991.), и свих 100 одсто (за тих седам година сам добио не више од 2.000 марака). После 1991. до данас ни динара. Не радим са овејалим велезлочинцима (Југотон/Крорек, ЗАМП и СОКОЈ су три канцеларије истог предузећа светске револуције за извоз средстава, и отуд им, све док средства извозе, нико ништа не може, уосталом, делом тих средстава се плаћају сви постојећи медији, а део се повраћа у земљу кроз дигнуте кредите, по истом начелу како Југотон мојим зарађеним и присвојеним средствима рефундира снимање). Ето како жртва скитским начином, како то Херодот описа, сама себе куха и ждере – написао је Штулић марта 2021.
Само неколико месеци касније, тачније у августу Високи управни суд Републике Хрватске утврдио је да Цроатиа Рецордс није правилно приватизовала некадашњи Југотон, као и да је тридесетак година противправно зарађивала милионе на снимцима бројних извођача и група, попут Азре. Одлуку је суд образложио тиме да вредност снимака никада није процењена, као и да Цроатиа Рецордс није платила за њих. Дакле, да је читавих 28 година остваривала приход на имовини која јој не припада.
Штулић је тада, поводом пресуде, за портал Равно до дна рекао:
– Моје крпице да ми се врате (са свом припадном документацијом) и, јасно, да ми се плати четрдесет година илегалне експлоатације мојег поседа, плус сви моји ауторски хонорари у потпуности, плус казна за брисање мог копирајта Азра Мусиц и стављања свог; плус одштета за моје четрдесетогодишње узалудне вапаје; плус душевне боли које је немогуће платити или утажити све док та багра постоји на овом белом свијету, дакако, с припадном четрдесетогодишњом каматом.
А годину дана касније, коментаришући своју четрдесетогодишњу борбу с Југотоном за Нова.рс је изјавио:
– Знају да су ионако пропали, па макар да извуку 100 одсто од уложеног. Ма не 100 одсто, већ стоструко!
Текст: Нова.рс
