“У Београду је зона сумрака, у Новом Пазару је будућност”, написали су студенти београдског Електротехничког факултета у блокади на друштвеним мрежама. Ово је најкраће и најтачније објашњење 12. априла у Србији, дана који су многи очекивали са зебњом, а државни врх најављивао као судбински дан у историји земље.
Док су у Новом Пазару, граду који је до недавно био невидљив на мапи Србије, студенти и грађани из свих делова земље показивали јединство и солидарност у зајединчкој борби за бољу будућност, у Београду је после много најава одржан скуп на ком је председник промовисао свој Покрет за народ и државу, а који се већини грађана престонице урезао у памћење по срамотним сликама отпада и смећа остављеним иза окупљених у самом центру града.
Међутим, довољно је неколико тачака да се покаже колико се ове две слике Србије разликују и шта их све дели.
„Слобода влада чаршијом“, скуп од пуних 12 сати, студенти из свих делова земље су најавили као начин подршке својим колегама са Државног универзитета у Новом Пазару. Из свих делова земље било пешке, бициклима или аутомобилима, академци и сви они који претходних месеци подржавају њихову борбу стизали су да покажу да је “Нови Пазар свијет” и да његови академци равноправно учествују у вишемесечном бунту младих широм Србије, чији је циљ боља и слободнија држава за све.
За то време, у Београду је требало да буде врхунац тродневног скупа “Не дамо Србију”, којим је председник државе Александар Вучић требало да представи нови Покрет за народ и државу – а доживео је крах.
Било је јела и пића на сваком кораку, што је требало да буде пандан свим оним сликама дочека студената широм Србије, када су их на њиховим чувеним маршевима домаћини сачекивали са послужењем. Без обзира на машинерију и логистику коју је режим упрегао да покаже да се “има и може”, ипак је то била само лоша копија.
Углавном, на државном скупу скупили су се сви виђенији представници власти, али и чланови напредњачке елите, који често не излазе међу народ.
Аутобусима су из свих крајева стигли поштоваоци лика и дела Александра Вучића и уз пригодни културно-уметнички програм чекали обраћање председника државе.
Да ли нису разумели ово необично председниково јавно испостављање захтева инситуцијама или их нису ни занимали, али приметно је било да је велики број окупљених кренуо да напушта скуп пре него је председник уопште завршио свој говор.
Текст: Нова.рс
