Тржиште непокретности у Србији у првом полугодишту ове године остварило је стабилну динамику са 3,4 милијарде евра укупне вредности промета, што је раст од 3,9 одсто у односу на прво полугодиште 2023. године, показује извештај Републичког геодетског завода (РГЗ).

У истом периоду обављено је 60.154 купопродајна уговора, што је незнатно повећање од 0,2 одсто у односу на исти период прошле године. У овом периоду дошло је и до наставка умереног раста цена станова са годишњом стопом раста од 4,68 одсто.

Из РГЗ наводе да је у првој половини ове године забележен опоравак куповине непокретности уз коришћење кредита у односу на претходну годину.

Укупно осам одсто уговора о промету непокретности финансирано је кредитом, што је за један процентни поен више него лане, при чему су највећим делом ових средстава куповани станови. У 20 одсто уговора о куповини станова забележено је кредитно плаћање, што је пораст у поређењу са 18 одсто прошле године.

Највећи део укупне вредности промета на тржишту непокретности инвестиран је у станове, са износом од 1,8 милијарди евра и уделом од 54 одсто укупно прометоване вредности.

За куповину кућа, према овим подацима, издвојено је 273,8 милиона евра, односно осам одсто, за грађевинско земљиште 261,5 милиона евра, такође, осам одсто, за пословне просторе 150 милиона евра или 4,5 одсто, а за пољопривредно земљиште 117,5 милиона евра, што је 3,5 одсто.

Град Београд, према овом извештају, доминира у укупној вредности прометованих станова са уделом од 57 одсто.

Поред тога, Београд има највеће учешће у вредности прометованих гаражних простора са 69 одсто, пословних простора 57 одсто и грађевинског земљишта 51 одсто.

С друге стране, регион Војводине предњачи у вредности промета пољопривредног земљишта са уделом од 69 одсто, као и у промету кућа са 40 и викендица са 50 одсто.

У првој половини ове године, станови и пољопривредно земљиште бележе раст и у броју купопродајних уговора и у вредности тржишта.

Вредност прометованог пољопривредног земљишта порасла је за 11,3 одсто уз повећање броја уговора за 2,3 осто, док су код станова забележени раст броја уговора од 3,7 одсто и повећање вредности тржишта за 2,6 одсто, п0казује извештај РГЗ.

Гаражни простори су имали благо повећање у броју уговора са један одсто, али са падом вредности промета од 6,4 одсто.

Ови подаци показују и да је сегмент кућа забележио благо смањење броја уговора за 1,7 одсто уз пораст вредности од 6,6 одсто.

Највећи пад забележен је код пословних простора, са смањењем броја уговора за девет одсто и падом вредности промета од 15,2 одсто међугодишње.

Најскупљи стан и кућа

Најскупљи квадрат стана продат је по цени од 10.350 евра у Београду на локацији „Београд на води“, док је највећа сума издвојена за стан у Београду износила 1.226.888 евра, показујуе извештај РГЗ.

Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 3.182.000 евра, док је најскупље гаражно место плаћено 73.000 евра на београдској општини Врачар.

Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на београдској општини Врачар за 11.500 евра, а највиша постигнута цена пословног простора је 3.098.790 евра.

Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у првом полугодишту 2024. године за које је издвојено 2,2 милиона евра прометовано је на територији општине Палилула (Град Београд).