Пише Душан Љ. Миленковић: Три фазе Понтија Пилата (можда се препознаш)

Кажем Понтије Пилат јер переш руке од напредњачког уништавања Србије док га препознајеш, прихваташ и осуђујеш. Ти ниси слеп, ниси купљен, ниси у политичком целибату. Ти си са нама,  део огромне скупине људи која је против Вучића и свега што мафијашка хоботница ради. Али си Понтије Пилат, переш руке тако што њихову кривицу распоређујеш и свакоме ко се супротстави режиму, и на тај начин оправдаваш сопствени егзил из области одговорности за неуспешну борбу против злочиначког режима Александра Вучића.

Переш руке од њих.

То је њихова борба није твоја.

То је њихов неуспех није твој.

Ти би све другачије али они неће.

Ти им стално говориш они не слушају.

Они се гурају у први план иако ништа не знају.

Ти би све другачије, боље, успешније.

Понављају исте грешке.

Ти би све другачије, боље, успешније.

Они ништа не знају, или су купљени, или су убачени елементи.

Ти све видиш, лако их препознаш, не могу они тебе да преваре, немогуће да су толико глупи.

Или су глупи или су се продали или су убачени елементи.

Ти би све другачије, боље, успешније.

Зато переш руке од њих.

Не желиш да бијеш њихове битке.

Иначе би ти све другачије.

Переш руке од њихове борбе.

Переш руке од њиховог неуспеха.

Као Понтије Пилат.

Можда једног дана, када сви они који се боре против Вучића поднесу оставке на своју функцију „борац против Вучића“, буде места за тебе и људе сличне теби. Поштене, способне, који заиста желе да се боре против ове власти и начине промену. До тада си Понтије Пилат. И ово су твоје три фазе.

Фаза 1

Ова фаза, очекивано, почиње са постојећим стањем у опозицији. Опозиција је проблем у овој земљи, готово једнак колико и власт, и ти то непогрешиво препознајеш у сваком њиховом потезу и изјави. Људи су, веома често, гневни на неспособну и купљену опозицију колико и на власт. Ти одувек захтеваш да се опозиција промени, да промени или смени саму себе. Потребни су нови људи, кажеш гласно. Доста је више истих политичара, који су или већ били власт или су већ истрошени. Потребна нам је нова енергија, млади људи неукаљани политиком и спремни за борбу.

Али џабе ти говориш. Кад дођу неки нови, то је све неспособно и опортуно. Неки клинци без имена и искуства или без дана радног стажа. Студенти?! Какви бре студенти сад?! И ако су радили нешто, било је то нешто у невладином сектору или некој државној институцији, дакле финансирала их је нека држава, било страна или Вучићева. Смрди. Срећом, твој њух је непогрешив. Не може одједном да се појаве неки клинци у политици, као случајно, ни из чега. Знаш ти како то иде.

Намиришеш ти и када нису млади, али су убачени елементи од стране Вучића. Видиш да неко одједном, иако после низа година цимања и јавног устајања против Вучића, али ипак одједном се ту нешто пита у опозицији, или има другачије мишљење од осталих, или од тебе што је најгоре. Убачени елементи. Знаш ти да они раде за Вучића.

Сви они, у ствари, не желе да дођу на власт, и раде за Вучића на један или други начин. Све их зовеш „опозиција“ иако су ту и неки покрети, и неки активисти, и неки појединци који се не баве политиком већ понекад у јавности сматрају против Вучића. Сви су они „опозиција“, поготово кад било ко од њих уради или каже нешто погрешно. Крива ти је цела опозиција, и за ствари које она ради и говори, али и за ствари које раде и говоре сви остали који су против Вучића.

Додуше, има ту људи који се све више појављују против Вучићеве власти а нису у странкама и покретима опозиције. Промовишеш да би требало још више да се укључе, да се кандидују и да смене ове старе истрошене политичаре из опозиције. Слажеш се са сваком њиховом критиком тренутне опозиције, да не могу да се договоре, да немају организацију, па и да раде за Вучића понекад, свесно или несвесно.

Ако би неком морао да објасниш шта је то што замераш опозицији, могао би да причаш сатима. Али укратко – шта год ураде они раде лоше. Превише калкулација, превише слушају опозициону јавност, којој додуше и ти припадаш иако тебе не слушају. Немају храброст да ураде нешто радикално, да поведу људе у борбу прса у прса са влашћу. Гурају неполитичаре у прве редове, неке интелектуалце, глумце, музичаре, активисте, као да се крију од тебе и теби сличних.

Дође ти, често, да гласаш за Вучића кад видиш ко је све против њега. Добро, не би никад гласао за Вучића, али добро се осећаш када то кажеш у кафани, проповедаш на слави или твитнеш на Иксу. Добро се осећаш јер видиш тамо неке опскурне ликове како смишљају кринџ активности и срамота те њихове борбе. Кажу ти али они нису опозиција, то су неки активни грађани или просто сматрачи на телевизијама, немају везе са странкама, међутим то је теби све исто. Све књижиш опозицији, јер неко мора да буде крив што су такви људи видљиви у борби против Вучића, а нећеш ти бити крив већ опозиција, нормално.

12 година гледаш исте људе у опозицији. 12 година те завлаче Добрица Веселиновић, Радомир Лазовић, Павле Грбовић, Ћута, Саво Манојловић, Мариника Тепић, Мики Алексић…12 година они који су 2012. пали са власти воде опозицију, разни Весићи Кене Динкићи Мали Маје Гојковић Шапићи….

Добро, у јуну 2024. по први пут на изборима у опозицији није било Тадића, Ђиласа и Јеремића. Али ти ниси изашао јер су се опет поделили и посвађали, шта год да ураде је лоше. Нема везе што Тадић и Јеремић ниједном нису отишли даље од пет посто, а Ђиласова странка никад самостално није изашла на изборе, ти си целој опозицији књижио ову тројицу и говорио „докле више исти“ па је зато сада важно што по први пут нико од њих није био на изборима. Додуше, и то је недовољно за тебе, мора то још боље и мора другачије.

Фаза 2

Ограниченост опозиције да утиче на власт отвара простор за различите активистичке организације и покрете који бујају последњих 10ак година. Можда је тако и боље, закључујеш, политичари су нас и довели до овде.

Међутим, увек држиш опрез према тим новим групама људи, теби непознатим. Ко су они, одакле су, ко их плаћа? Дал су Хилови, дал Вучићеви, дал Ђиласови? Одакле сад одједном баш они ту нешто да организују, да се питају за захтеве, акције и протесте? Јел су постигли нешто свих ових година? Ништа. Видиш како их бију и хапсе, и раазвлаче по Вучићевим медијима. Сумњиво, зашто им дају простор? Можда су служба. Неко је сигурно служба, они увек имају своје људе свуда, гледао си ти Професионалца. Шатро их пребију, па мало притвор, па им плате одштету, свима добро. А тек како изгледају…па како никад неко нормалног изгледа не буде ту у првим редовима?! Све неки полутани, из авиона видиш да не би умео сијалицу да промени а хоће да мења нешто у Србији. Вучићу одговарају такви, и зато ти знаш да су они или убачени, или купљени, или раде за службу.

Требају нам нови људи, али они који воле своју земљу и који су спремни да се жртвују. Не ови из невладиних организација или клинци који никад ништа нису радили у животу. Још горе ако су студенти. Доста нам је више студената да после ускоче у скупе аутомобиле и куће и станове, гледали смо то већ.

Склоните се бре више, повикао си гласно. Дајте сви оставке на место опозиције, на место активиста. Оставите простра за креативне, паметне људе, који воле своју земљу и које нико не плаћа да дођу и да руше Вучића. Ти ћеш их подржати, наравно, само нека дођу. И нека се не брину, ти и такви као ти ћете бити иза њих, у првим редовима. Добро, они ће бити у првим редовима а ти и твоји ћете бити у другим и трећим редовима, чврсто их подржавајући у борби против злочиначког режима.

Само да се склони ова опозиција и да се склоне ови активисти и покрети јер они све раде погрешно и у Вучићеву корист.

Фаза 3

И онда видиш како ти такозвани „активисти“ и „покрети“ постају политичари. Подржавао си их док су критиковали опозицију за исте ствари за које ти критикујеш опозицију (Фаза 1). Кандидују се на изборима и улазе у скупштине општина или Народну скупштину, постају одборници и посланици, примају државну плату. Ретко кад направе странку, можда тек после пет или десет година, али тебе не могу да преваре. Они су сада политичари. Видиш их како праве исте или сличне грешке као и опозиција. Управо због тога су они сада опозиција. Опозиција постајеш када уђеш у поље твоје осуде за кривце наше несреће, једнако са режимом. Јасно им дајеш до знања да немају више шта да раде на грађанским протестима које се организују против неког новог злочина или корупције режима. Нема везе што су се они годинама бавили том темом, они су сада политичари и не смеју политизовати грађански бунт и протесте.

Видиш ти да се они нећкају, па и након што су изабрани као представници грађана на изборима они покушавају да се представљају као активисти да не би постали „опозиција“. Неће проћи то код тебе. Они су сада политичари. Нека се баве политиком, то им је посао. Поздрављаш то што су постали опозициони политичари, што су сада опозиција. Што су се коначно аутовали. Хоће власт и функције, а ти да примаш пендрек за њих. Па неће моћи.

Овде ти својом алхемијом поново почињеш Фазу 1.

Нико не ваља

Ово је наслов твог политичког романа, када би га писао о српској опозицији. Вучић је лош, али нажалост нема ко да га смени. Пишеш роман свог живота већ 12 година, пишеш и ублажаваш своје фрустрације и болове. Све чешће ти помаже. Сеириш кад видиш нови пораз опозиције, кад видиш нову победу Вучића, Иако би био срећан да падне Вучић, ти знаш да неће пасти јер је опозиција лоша, а не зато што је он уништио државу, окупирао све медије и институције, и користи државне и криминалне ресурсе да убије сваку критику, угуши сваки бунт, ућутка сваки побуњени глас и уништава сваку опозицију. Гледаш како убија, гуши, ућуткује и уништава и мрско ти је. Спас налазиш у томе што си међу онима који јасно виде где је проблем – у опозицији.

Алхемија твог успеха је што су ове твоје фазе цикличне, Ти си алхемичар. Са Фазе 3 ти прелазиш  на Фазу 1, глатко и грациозно, ескивирајући ударце когнитивне дисонанце у стилу мајстора борилачких вештина, као да је твоја уобразиља јача од наше стварности. На тај начин успеваш да увек будеш на истом нивоу критике без притиска да закорачиш у борбу против власти, или недајбоже подржиш било кога ко се бори против исте.

А сад једна лична порука теби.

Понтије Пилате,

Ти и теби слични сте она значајна, одлучујућа разлика између безопасног броја гласова на изборима против Вучића и броја људи који су против Вучића. Те руке никада неће бити чисте од ове чињенице.

Јер на крсту је Србија. Сви знају ко је И(з)род у овој причи.

Бесплатни савети опозицији и новим активистима

За крај желим да упутим неколико бесплатних савета опозицији и новим активистима.

Не обазирите се на Понтије Пилате ове наше српске политике. Њима никада ништа неће бити добро у опозицији. Одуприте се притисцима јавности које синтетишу ови ликови.

И не, ни вама неће бити боље. Вама који сте у опозицији, или вама што сте сада активсти, или вама који ћете се активирати за 5 година. Биће вам само теже. Газиће вас, ниподаштавати сваку вашу жртву, паушалци ће вам одређивати политички порез у складу са квалитетом проведене ноћи,  и ретко када ће вам тапшати када урадите нешто како ваља.

Ово нису речи утехе. Ово су речи отрежњења – ако ниси спреман да трпиш да те „твоји“ газе док те гази Вучић, онда немој да улазиш у политику. Не заноси се да ћеш проћи боље зато што ћеш радити боље од ових пре тебе. Нећеш избећи тај мач, само ће своју критику прескочити на неку другу ствар коју радиш. Лоше, знаће они.

Трпи, док градиш своју базу, своју заједницу. На почетку је тешко, газићете да не порастеш. Ако будеш међу тим ретким који се попну, који направе своју заједницу, ту те чека мало мирније време док учвршћујеш своје позиције и шириш свој утицај. Ћутаће, мало и осујећени када виде како ти људи прилазе у десетинама стотинама и хиљадама, и како учествују. Е онда када порастеш довољно високо, опет добијаш третман гажења. Све то мораш да трпиш. Наравно, ризик број један је да онај први ниво никад не пређеш, и брзо своју ангажованост предаш гробљу политичких каријера које је Вучић градио заједно са опозиционом јавношћу. Ако ниси спреман, немој да улазиш у политику.

Као што смо то изабрали сви ми који стојимо са стране.

Укључујући све те Понтије Пилате.

Али на крају, они ће бити ти који ће у пресудном моменту гласати против Вучића. И не само то, они ће бити први да критикују ове који дођу после Вучића.

Зато су такви људи одлични за демократију. Проблем је што су још бољи за аутократију.

Душан Љ Миленковић