Навршава се 30 година од злочиначке акције Хрватске против Републике Српске Крајине (која је била зона под заштитом УН). Током акције убијено је или нестало око 2.000 Срба. Из Книнске Крајине су током ноћи између 4. и 5. августа у егзодус кренуле колоне избеглица. Пут Србије пошло је око четврт милиона прогнаних људи.

Страдање целог народа на крајишком тлу, до дана данашњег није пробудило савест и изазвало реакцију ни на једној страни света. 

Злочину колосалних размера, који је назван „Олуја“, претходила је акција истог карактера а мањег обухвата под називом „Бљесак“. Обе наведене акције су геноцид хрватске државе над српским народом, јер је Генерална Скупштина УН 1992. године, етничко чишћење квалификовала као геноцид.

С обзиром на чињеницу да је политичка и оружана подршка „Олуји“ стигла са Запада, јасно је зашто нова независна Хрватска није осуђена за геноцид и третирана у складу с тим.

Некажњавање Хрвата за геноцид над српским народом у НДХ и одсуство денацификације хрватског друштва, довело је до повампирења усташтва 90-их година прошлог века и понављања зла против српског народа.

Мир и помирење је тежња сваког разумног човека и друштвене заједнице. Али, само на темељу истине и правде може да се гради трајни мир. Сваком познаваоцу историје и политике, као и трајања антисрпске политике од стране Хрватске и њених ментора, доступни су увиди у њихове циљеве усмерене против српских земаља и српског народа.

Као што је насилно рушење СФР Југославије инспирисано и подржавано од стране Ватикана и Запада, тако је и  реализација погрома над српским народом из Републике Српске Крајине резултат заједничког деловања њих и нове независне Хрватске.

Нама Србима је неопходна саборност, мудрост и ослобођење од титокомунизма које још увек (сада махом у одори евроатлантизма) господари свим порама српског друштва.

Све српске земље и сви Срби света треба да чувају сећање на српске жртве и стратишта нашег народа, а држава Србија да институционализује сећање кроз „Музеј геноцида над Србима“ и одговарајућу културну, просветну и друге политике.

Синиша Тодоровић, председник Народне алтернативе