Седми печат 
Прича ми другар, иначе активни члан агилне проевропске опозиционе странке, како се ономад видео са својим вишегодишњим познаником, службеником амбасаде једне западноевропске земље у Београду, добрим зналцем овдашњих прилика, обичаја и језика.
Видно разочаран, препричао ми је у главним цртама садржај разговора који су водили, а који ја овде преносим мање-више онако како сам га запамтио.
Догађај се одвијао у једном извиканом београдском суши бару, стецишту такозваних “кругодвојкашких” снобова и каћиперки, али у релативно присној и отвореној атмосфери, која приличи људима који се често виђају и коментаришу политичке и друге прилике у земљи, руковођени различитим мотивима и интересима.
Први сервис имала је српска страна:
– Зашто толико упорно и доследно подржавате Вучића, зар нисте свесни да тиме разочаравате добар део демократске и проевропске јавности у Србији?
-Какво ти је то питање, зашто га не бисмо подржавали? Човек без остатка испуњава све оно што од њега и од Србије очекујемо, он је солидно поуздан партнер.
-Поуздан партнер, кажеш? Не причај свашта, обојица знамо да је диктатор, аутократа, да гуши медијске слободе, да је огрезао у корупцији и да су његове везе са криминалцима скоро очигледне, да не набрајам даље. Он је непријатељ демократије у коју се ви западњаци толико кунете.
-Можда је тако, можда и није, мада мислим да претерујеш. Рекох ти да га водеће државе Запада доживљавају као политичара који испоручује робу која се од њега тражи. Ми знамо његов нестабилни карактер, добро су га проучили наши профајлери још одавно, знамо да је склон лагању, да је слаткоречиви демагог и неталентовани глумац, али успели смо да га дисциплинујемо доследном политиком штапа и шаргарепе и успешним а једноставним подилажењем његовој огромној сујети и незајажљивој амбицији, Не заборави да имамо позамашно искуство са таквим типовима, на свим меридијанима, и да их готово увек натерамо да вољно или невољно раде за нас. Ако западна политика ишта уме, то је да разне мале Наполеоне широм света претвара у своје слуге.
-Све је то лепо драги мој, али где је ту Србија, да ли вас уопште занима судбина овог намученог народа, његово право да живи у демократији, да напредује, да буде члан ЕУ, да почне мирно да живи као и сви други?
-Ти наравно знаш шта је наш званични став. Ми подржавамо све то што си навео, ми желимо да видимо Србију као стабилну и просперитетну демократску државу и пуноправног члана европске породице народа.
-Знамо се већ дуго и зато могу да ти кажем да слободно можеш да зезаш неког другог а не мене. Остави се званичног става, овде смо приватно, незванично, реци ми искрено шта заиста желите од нас и какве су вам праве намере..
-Драги мој, заборављаш да ми дипломате заступамо само званичне ставове својих држава или влада.
-Цут тхе црап! Одговори ми искрено. Ако те икада будем цитирао, увек можеш да кажеш да сам све измислио и да ме оптужиш за ширење неистина о дипломатама пријатељских земаља. Немаш чега да се бојиш.
-Да, наравно, знам све то, али зашто да слушаш ствари за које знам да неће пријати твојим ушима и које би и сам могао да докучиш ако би размишљао изван боб стазе својих стереотипа? Али добро, нека ти буде, превише смо Гленливита заједно попили да бих одбио твој захтев, а дужан сам ти и за оних неколико пријатних познанстава са живахним младићима који упражњавају неке од мојих дискретних склоности. То се међу пријатељима не заборавља.
-Да, на то сам већ и заборавио, али у праву си. Слушам.
– Добро, драги мој, ево како ствари стоје. За нас је судбина Србије, како ви Срби то кажете “последња рупа на свирали”.
Не занима нас шта мислите и желите, чему се надате, како доживљавате своју улогу у историји Европе, колике жртве сте имали у борби за слободу и еманципацију и колико сте пропатили, а признајем да јесте, и то не мало. Све што желимо је слепа послушност.
Читао сам оног вашег чувеног историчара Екмечића, препоручујем га и теби, он је врло прецизно и проницљиво дефинисао суштину нашег става. За нас, политички Запад, ви Срби сте, како он каже, само руски коњоводци ка топлим морима.
Написао вам човек али ви то нити читате нити прихватате, најчешће ни једно ни друго. И то је тако већ двеста година, од Карађорђа до данас. И тада, у време Првог српског устанка, нама западњацима Турци су били важан савезник, бодеж у меком трбуху јужне Русије, а ви Срби нико и ништа, турски поданици који нервирају нашег пријатеља султана и ометају га у важнијим пословима борбе против Руса. Нешто налик данашњим Курдима у Ердогановој Турској. Ко на Западу данас мари за муке тог јадног народа без сопствене државе?
И да не заборавим, Наполеон је Турцима чак слао и своје најмодерније топове и артиљеријске официре да гуше устанак Црног Ђорђа, али ви то не учите у школама, за то вам нисно ми криви.
-Нисам знао за то.
-Наравно да ниси, мало ко од мојих пријатеља Срба то зна, мени сте чак и додатно симпатични због те своје лакомислене простодушности, која се често граничи са ендемском тупавошћу када је реч о одбрани својих интереса и разумевању општих прилика. Ту сте заиста ненадмашни.
-Има истине у томе, нажалост, Настави.
-Могу о томе данима, али немамо времена за то. Укратко, ви Срби сте за нас на Западу, поједностављено говорећи, нека врста “малих Руса”, и све оно што не можемо да урадимо правим Русима, можемо вама. То и радимо.
-Могли сте и Русима 1941.
-Не буди отрован, то ипак није била права Европа, већ само један њен екстремни изданак.
-Изданак замало да победи. Имао је велику подршку широм континента.
-Али је изгубио, вратимо се нашој теми. Укратко, то је стратешки и поједностављен политички став Запада када је реч о Србији, има ту и неких малих разлика, некоме сте чак и симпатични, Румунима и Грцима на пример, али ко мари за њих. Битно је шта мисле Берлин, Париз, Лондон и Рим.
-И ваш сизерен, Вашингтон, не заборави да и над попом има поп.
-Опет си саркастичан, знаш да не волимо те надобудне простаке.
-Не волите их али шените пред њима.
-Не нервирај ме, већ поручи још два дупла Гленливита, ожеднео сам од ових тема.
-Када мислите да нас примите у ЕУ, докле више ово малтретирање?
-Не буди наиван. Нећемо вас никада примити у пуноправно чланство.
-Шта то причаш?
-То што чујеш. Никада нисте ни били озбиљно у плану, то је само шаргарепа којом вам већ четврт века машемо пред носом како бисмо од вас добили све што желимо. Није ваљда да толико не разумеш?
– Оно што не разумем је како можете да будете толики лицемери и бедници.
-Не познајете политичку природу Запада, наше принципе и доктрине, ни то није наш проблем. Историја вам је крупним словима, неретко и вашом крвљу, исписала бројне странице, назовимо то, “Приручника за разумевање Запада”, али сте ви лоши ђаци, који нити читају нити су кадри да разумеју те обимне али једноставне лекције.
-А какву сте нам онда судбину наменили?
-То већ не могу поуздано да тврдим, нико се није прославио прогнозама будућности, али скица се назире. Бићете угурани у неку структуру звану “Западни Балкан” и заувек ћете остати пред вратима ЕУ попут неких феудалних сељака који са чежњом гледају у витке куле замка на брду и маштају о његовим чарима и изобиљу. Додао бих, да сељаци ни онда ни сада не разумеју да и у замку претежно живе крвожедни олош и курве, али то је сасвим небитна чињеница за њихову перспективу. Дакле, у том свом тору на самом рубу ЕУ, све под компликованим условом да и она опстане у будућности, бићете сведени на наш резервоар јефтине радне снаге, сировина, пијаће воде, рудног блага и јефтине забаве. Протеклом времена, бићете претворени у обездуховљену и анационалну руљу лишену историјске свести и сврхе, удављену у бљутавом конзумеризму и отровним плодовима индустрије забаве. Жао ми је добри мој, али је тако. Не прија ми да ти ово говорим али тражио си плодове са дрвета знања и сада ћеш бити избачен из идеолошког раја званог европерспектива и евроентузијазам. Можда то чак и помогне теби и твојим истомишљеницима да се дозовете памети, али сумњам.
-Не могу да верујем у то што чујем. Зар је могуће да нас толико презирете?
-Немој да се чудиш. Нису ово никакве новооткривене истине, многи ваши учени људи упозоравали су вас на свирепу политичку природу Запада и, да опет призовем вашег Екмечића, србофобију као рукавац русофобије, али ви нити пажљиво проучавате дела својих великана, нити им верујете. Али ни то није мој проблем, нити смо вас ми у томе спречавали. Просто, такви сте у многим важним стварима, површни и наивни.
-Ако је то све заиста и тачно, мада мислим да претерујеш са црним прогнозама и ароганцијом, зашто толико инсистирате на Вучићу? Многи вам се нуде.
-О да , има их колико хоћеш, али они немају у народу подршку коју он има. За послове које мора да обави важно је да има легитимитет.
-Али ти знаш како он долази до те такозване подршке.
-Наравно да знам, све помно пратимо. До ње долази мало својом личном харизмом, део људи воли такве типове, мало медијским манипулацијама, мало изборним инжењерингом, мало крађом гласова, мало због подршке коју му ми пружамо кад загусти, има ту свега. Реално, за њега данас гласа нешто више од 25 посто људи, али он то уз све ове набројане алате, надува на око 45. За вас је и 20 посто тешко достижан циљ. Запамти оно основно. Нама је свеједно ко отворено или прикривено одустаје од било каквог присуства српског фактора, етничког или политичког, на Косову, ко нам предаје у руке ваша природна богатства, ко доноси енормне профите нашим банкама и корпорацијама, ко гуши српски глас и интересе на Балкану, ко тајно помаже Украјини, ко се дистанцира од Руса и тако даље.
Важно нам је да тај, небитно је како, обезбеђује привидан мир у земљи и спречава Србе да се побуне против наше агенде. Ту врсту послушности, ми вама сервирамо заоденуту прихватљивијим појмом “стабилност”. Ко нам понуди контролу над Србима, без великих сукоба и немира, а уз то има и формални, макар и на нечастан начин стечен легитимитет, тај ће имати и нашу подршку. Нама не требају нови Мајдани и Молдавије, желимо тиху и мирну предају. Обезбедите и ви себи 30 посто гласова на изборима, па ћемо и вас имати у виду. За сада нам служите као корисно страшило за Вучића. Претимо му да ћемо подржати вас из прозападне опозиције, чим осетимо да се у вези са нечим нама важним колеба или да оклева. То увек упали. Он зна какву кашу бисте му скували ако се докопате власти.
-Лепо сте то све смислили, мада ми расте осећај одвратности према вама. Мислите ли да сте нас потпуно поробили?
-У основи да, али није још све готово.
-Шта је то преостало, просветли ме?
-Знаш, ми нисмо наивни, помно пратимо ствари овде. Нисмо вас ваљда узалуд премрежили својим обавештајном мрежом од врха до дна друштва, одмах после Петог октобра, мада смо били присутни и дуго пре тог датума.
За нас није тајна да је у народу, упркос невиђеној двадесетпетогодишњој еврофанатичној пропаганди у коју смо уложили много пара, евроскептицизам прешао педесет посто, да је против одустајања од Косова око деведесет посто људи, да је улазак Србије у НАТО данас немогуће и поменути, да Срби нису сасвим изгубили своју националну свест и достојанство. Знамо да је то и даље жар који се лако може претворити у пламен, и да тај пламен може много тога да прогута једном када букне. Научили смо ипак доста и о вама и од вас. Колико год да нам се чините лак плен, што често и јесте, такви килави и уморни од историје и бројних недаћа, ми се вас и прибојавамо. Чудна сте сорта ви Срби, најопаснији сте када вас неко потцени.
Бацили смо вас на колена, оружјем уништавали, новцем поткупљивали, свађали смо вас међусобно, продрли смо у све ваше институције од угледа, негде мање, негде више. Имамо своје људе и у војсци и у полицији и у СПЦ и у САНУ, у медијима, међу тзв. универзитетском елитом и наравно међу представницима моћне индустрије забаве, где год треба. Ипак, нисмо до краја уништили ваш жилави културноисторијски образац, тај ваш Косовски завет показао се отпорнијим и дубље укорењеним него што смо сањали да може да буде, у вама и даље тече та врела хајдучка крв, тај ваш тврдоглави и слободарски ген пружа нашој снази већи отпор од очекиваног. Мучићемо се ми још са вама.
-Убио си у мени сваки евроентузијазам, осећам се поражено.
-Верујем ти, али прихвати мој пријатељски савет. Посматрај ЕУ не као идеју Европе, већ само као организацију држава која има свој век трајања. Ово ти сада не говорим као представник своје државе и њене агенде, већ као пријатељ. Де Гол је био у праву, Европа може да постоји само као заједница народа од Урала до Атлантика, као непрекинути низ историјских тачака, од Хеладе и Рима, преко Византије, до Русије, ренесансе, модернизма и парламентарне демократије, уз разне успоне и падове. Европа је идеја, свест о припадању и свеукупност претежно хришћанске и просветитељске мисли, културе и хуманизма а не бирократска организација склепана у хладноратовској радионици трикова. Европа је, запамти то пријатељу мој, трајна структура, ЕУ је привремена кулиса. Упркос томе што смо данас противници, сутра ће можда наши унуци бити браћа, Преживеће, надам се, и Европа и Срби. У то треба веровати.
-Да, уколико пре тога не испровоцирате Русију и Кину да пре рока и без милости окончају Вашу већ предугу историјску пустоловину.
-Опет си циничан и непријатан. Вратимо се на своје основне позиције и наставимо да играмо улоге које су нам тренутно додељене.
-Добро, него ми не рече докле мислите да подржавате Вучића?
-То је требало из свега реченог и сам да схватиш. Да, он јесте у већој мери наш производ, али је материјал ваш, супстанцу сте нам ви Срби дали. Када се ви сами промените, промениће вам се и околности. Запад ће увек да подржи онога ко му се нуди као сарадник и обор-кнез. Вучић је за сада ваш портрет Доријана Греја, не њему се види већина особина која вас краси или ружи у овом историјском тренутку. Изаберите коначно свој прави идентитет и потребе и онда ће виши поредак ствари можда и да вам определи судбину коју више заслужујете.
-Баш си ме утешио, хвала ти. Позови сад ти једну туру, доста ми је твојих мудровања за вечерас.
Ето, тако ми кажу да је било. Као и сваку причу и ову треба узети са зрном соли, а имајући у виду све што нам се дешава, можда нам је потребан и грумен горке соли да из себе принудно избацимо садржаје којима нас стварност обилато затрпава.
Пре него што они нас сасвим отрују…
Владан Вукосављевић
