Доналд Трамп би волео да постигне велики успех у спољној политици док ове недеље креће на турнеју по Блиском исток, пише Гардијан у уредничком коментару.
Доналд Трамп би волео да постигне велики успех у спољној политици док ове недеље креће на турнеју по Блиском исток, пише Гардијан у уредничком коментару.
Он би могао да постигне један успех – и спаси животе – ако буде захтевао да Израел пристане на трајни прекид ватре у замену за ослобађање свих талаца из Газе.
Можда би желео да избегне ово питање, али ниједан други лидер нема довољно утицаја да натера премијера Бењамина Нетањахуа да оконча овај рат.
Ако Трамп уместо тога подржи тренутне предлоге Израела, он ће ставити печат САД-а на оно што изгледа као план потпуне деструкције, преноси Данас.
Израелски напади су већ убили више од 52.000 људи у Гази, према локалним здравственим властима – велика већина њих су цивили, много деце.
Пекаре, болнице и школе су уништене. Помоц́ је блокирана већ два месеца. Газа се суочава са глађу. Прошле недеље, израелски званичници су известили да ако се не постигне договор о ослобађању талаца које је Хамас отео у страшним нападима 7. октобра 2023. године, њихове трупе ће поравнати Газу, натерајући Палестинце да се стисну у јединствену „хуманитарну зону“ или да беже у иностранство.
Безалел Смотрич, министар финансија Израела, рекао је да ће Газа бити „потпуно уништена“, а „потпуно очајни“ Палестинци ће схватити да „нема наде“. Он је рекао да ослобађање талаца „није најважнија ствар“.
„Ретко сам чуо да лидер једне државе тако јасно износи план који одговара правној дефиницији геноцида“, рекао је Жозеп Борељ, бивши шеф спољних послова ЕУ.
Међународни суд правде је у јануару прошле године пресудио да постоји „вероватни ризик“ од геноцида. Амнести Интернационал, специјални комитет УН-а и водећи научници, укључујући и оне унутар Израела, закључили су да се геноцид заиста дешава.
Многи унутар Израела, укључујући и људе који критикују владу, огорчени су овом оптужбом. Конвенција УН-а о геноциду дефинише овај злочин као дела која су почињена с „намером да се уништи, у целости или делимично, национална, етничка, расна или верска група“.
Отворено замишљање потпуне деструкције Газе, настојање да се њено становништво уклони као циљ, а не као последица битке, и уништавање средстава која омогућавају живот, изгледа не само као бруталност, већ и као намерни пројекат елиминације. Египат и Јордан су одбили да приме избеглице, рекавши да би у супротном били саучесници у ратним злочинима.
Правни стандард за доказивање геноцида је изузетно висок. Вашингтон је четири пута у последњој деценији прогласио геноцид – у Ираку и Сирији, Мјанмару, Синђијангу у Кини и Судану – без чекања на судије.
Међународно право се помера споро, а потписнице конвенције, укључујући САД и Велику Британију, обавезане су не само да казне, већ и да спрече геноцид.
Подршка Израелу често се оправдава тврдњом да је он изложен неправедним стандардима. Али Израел има међународну заштиту не само због историје Холокауста, већ и као демократија и западни савезник. Његове акције омогућене су огромном америчком војном помоћи и политичком заштитом.
Сада планира Газу без Палестинаца. Шта је ово, ако не геноцид, пише Гардијан у уредничком коментару. Када ће САД и њихови савезници деловати да зауставе овај ужас, ако не сада?
Трампова индиферентност према палестинским животима и интересовање да их пресели како би Газу претворио у „Ривијеру Блиског истока“ охрабрили су најгоре инстинкте израелске владе.
Али он још увек може искористити моћ коју само он има да заустави уништење. Ово је његова прилика да направи историју на Блиском истоку из правих разлога, наводи Гардијан.
