Незнајући шта се спрема само минут након тога, Булајићев виолиниста у “Козари” пева танким и смиреним гласом окупљеној деци која стоје у тишини:

“Једно јутро испред 7 сати, закуцаше фашисти на врати:

Стан’те људи, дете ми се буди, да га тата задњи пут пољуби.

Лету штуке, лету авионе, да поруше циганске домове.”

Одједном, право ниоткуда, креће заглушујући хук који изазива неконтролисану панику, бежање и вриштање. Биле су то злоћудне Јерихонске трубе уграђене на немачки бомбардер Јункерс Ју 87, звани Штука. Турбина која је пројектована да током обрушавања авиона изазива језив и заглушујућ звук који је имао за циљ да код непријатеља изазове праисконски страх иманентан сваком живом бићу. Звук рата, звук зла, звук пропаганде.

Није новост да се звук користи у ратне и пропагандне сврхе изазивајући страх, користио се и много пре Другог светског рата. Сам назив “Јерихонске трубе” долази од библијског мита у коме су Израелци трубама срушили зидине Јерихона, и након тога ушли у град. Совјетски инжењери су осмислили посебну нискофреквентну сирену која је пратила испаљивање ракета из каћуша, са циљем изазивања панике и страха код непријатеља. Исти звук немачких Штука је користио и Џорџ Лукас у серијалу “Стар wарс”, за озлоглашене ТИЕ Фигхтер летелице.

Инспирисани Гебелсом, совјетском пропагандом и америчком технологијом, Непомеников режим је отишао корак даље у суботу, у Београду: ударио је на сопствене грађане оружјем које смо колоквијално назвали “звучни топ”, и мада не знамо тачно по ком принципу оружје ради, знамо да је било намењено изазивању паничног страха међу грађанима. Људи су осетили заглушујући талас који су неки описали као звук из пакла, или авион који слеће право изнад глава, што је по многим сведочењима довело до панике, али и физичких и психичких тегоба међу протестантима.

Од прошлог викенда, сопствена власт нас третира као непријатеље којима пуца у леђа. Топом – подмукло, кукавички, непријатељски. Од тога нас надаље неће нико заштитити, ни Исток, ни Запад, него ми сами, јединством, солидарношћу и саборношћу. Нема тог топа који може зауставити марш слободе. Много пре него касније, народне Јерихонске трубе ће срушити зидове Јерихона. Изрека каже да док топови говоре, музе ћуте. Муза историје – Клио, даће завршну реч. Ставиће последњи печат као заштитница повести. Наши властодршци би само једно морали да знају – да је њен заштитни симбол труба.

Никола Коља Крстић, политиколог и координатор Покрета “Тврђава”