Током прошле године на Косову ухапшено је девет лица због сумње да су починили кривично дело ратни злочин против цивилног становништва. Током ове године, Канцеларија Специјалног тужилаштва Косова је подигла тринаест оптужница за ратне злочине.
Тужилаштво је подигло оптужнице против двадесет четири припадника српских снага, наведено у годишњем извештају Фонда за хуманитарно право Косова под називом „Прекид ћутања: правда за жртве рата?“ који је представљен данас у Приштини.
Од 13 подигнутих оптужница, њих шест је подигнуто у одсуству против 11 припадника српских снага и седам оптужница против 13 припадника српских снага које је ухапсила Косовска полиција и којима су одређене мере безбедности.
Фонд за хуманитарно право у свом извештају наводи да је током прошле године обрађено укупно 35 предмета ратних злочина, од којих 10 садржи оптужбе за сексуално насиље као ратни злочин.
Напомињу истовремено да је у поређењу са протеклих 25 година, када је само 4-5 случајева сексуалног насиља третирано као ратни злочин, сада дошло до повећања оптужница за сексуално насиље.
То тумаче као позитиван корак – „јер су жртве сексуалног насиља почеле да прекидају ћутање, боре се са стигмом и пријављују злочине органима гоњења“.
Амер Алија, аутор извештаја, каже да је главни циљ да се представи рад правосудних институција у овим предметима, постигнуте резултате, налазе и препоруке надлежним институцијама.
“Од краја рата на Косову, правосудне институције било локалне или међународне осудиле су 74 особе за ратне злочине на Косову, а са друге стране, убијено је око 10.000 цивилних жртава. Због постојања основане сумње или оптужбе да су починили ратни злочин против цивилног становништва, током 2024. године покренут је или у различитим фазама кривични поступак у 34 предмета против 98 припадника српских снага и једном предмету против два припадника Ослободилачке војске Косова (ОВК). Ово укључује 14 оптужница у одсуству против 72 припадника српских снага”, навео је Алија, преноси Ким који је овај догађај пратио.
Препоруке
Фонд за хуманитарно право се у извештају бавио и каншњењима у процесуирању предмета ратних злочина и препоручио је низ корака које би требало да предузму институције и правосудни органи Косова.
1) Правосуђе Косова треба да успостави дугорочну сарадњу са међународним и регионалним правосуђем које се бави процесуирањем ратних злочина, у циљу размене искустава и пружања што стручније обуке у области ратних злочина.
2) Веома је важно размотрити могућност обавезног аудио и видео снимања рочишта за ратне злочине. То би помогло да се избегну грешке носилаца процеса, да се документују судске седнице, као и да се уштеди време преводилаца.
3) Тужилаштво приликом подизања оптужнице мора да обезбеди да сви документи у предмету буду преведени на српски језик, када су оптужени српске националности. Ово ће омогућити праведнији судски процес и осигурати да све стране имају једнак приступ информацијама о предмету за потпуну и правичну расправу. Ово је посебно важно, јер су нека почетна рочишта одложена због недостатка преведене документације.
4) Од окончања оружаног сукоба на Косову, на десетине случајева ратних злочина на Косову пресудило је локално правосуђе (укључујући међународне мисије). ССК треба да створи електронску базу података са судском документацијом о предметима ратних злочина, који су донели коначне одлуке. Ово би у великој мери помогло судијама и тужиоцима, који се баве истрагом и суђењем у предметима ратних злочина на Косову.
5) ФДХК већ неколико година у својим годишњим препорукама истиче неопходност успостављања правне сарадње са Србијом. Влада Косова мора да се обавеже на успостављање међународне правне сарадње у преговорима са Србијом кроз потписивање протокола о сарадњи између специјалних тужилаштава Косова и Србије. Сарадња је један од начина успешног процесуирања ратних злочина, али и остваривања права жртава ратних злочина. Недостатак сарадње и размена информација између истражних органа Косова и Србије утиче на неефикасност оптужница за ратне злочине.
Извештај о праћењу суђења за ратне злочине из 2024. године има за циљ да информише јавност и одговорне институције о тренутном стању предмета ратних злочина.
Текст: Коссев.инфо
