Репер Лондан Лонданезе (Данило Ђурић) из Осојана објавио је песму Тишина, која кроз снажне стихове и оштру критику осликава положај Срба на Косову.

У интервјуу за Радио Гораждевац, говори о инспирацији за песму, одговорности друштва, равнодушности младих и потреби за променама. Отворено критикује политичаре, али и народ који, како каже, предуго ћути пред неправдом.

Лондан поручује да млади са Косова треба да се угледају на оне који се боре за своја права и да не дозволе да им други обликују мишљење. У наставку прочитајте цео интервју.

Твоја песма „Тишина“ носи снажну поруку и критику друштва. Шта те је инспирисало да је напишеш?

Песма је настала пре годину и по дана, а главни мотив су догађаји на Косову. До сада сам у својим песмама критиковао власт и опозицију у централној Србији, али ова песма је посвећена људима који овде живе и њиховим проблемима. Све кроз шта пролазимо подстакло ме је да напишем ову песму као критику тренутне ситуације.

У песми критикујеш не само политичаре, већ и обичне људе. Коме си конкретно желео да се обратиш?

Циљ ми је био да се обратим обичном народу, нарочито млађим генерацијама. Већ годинама смо сведоци ситуације на Косову – непрестано смо окренути Београду, док Београд очигледно није окренут нама. Иако мислим да треба да будемо упућени ка Београду, ако стално ради против наших интереса, морамо се запитати куда све ово води.

У песми истичеш стих „Курти није наша рана, већ ћутање твоје стално“. Ко сноси највећу одговорност за тренутну ситуацију?

Иако песма није настала јуче, чини се као да јесте, јер се односи на све што се сада дешава. Одговорност сноси Београд, али ја у песми говорим о нашој одговорности – народа који овде живи. Једном смо изабрали политичке представнике, видели где то води, и наставили да их бирамо.

Зар се то не може назвати недостатком слободе?

Апсолутно. Али постало ми је заморно да стално слушам како смо уцијењени и немоћни. Ако стално идемо ниже и ниже, у једном тренутку ћемо нестати. Мора доћи тренутак када ћемо рећи – доста, овако више не можемо.

Да ли ти се чини да су људи постали равнодушни према свему?

Управо то. Људи су превише пасивни. Али, протести у централној Србији су на неки начин покренули и људе на Косову. Видели смо да су студенти у Митровици и Зубином Потоку почели да организују скупове и помене за жртве. То ми је дало трачак наде да се ипак може нешто променити.

Твој стил изражавања је директан и бескомпромисан. Плашиш ли се да би твоји текстови могли да ти створе проблеме?

Било би наивно веровати да не. Људи могу различито тумачити моје стихове, а у овој песми сам врло директан – критикујем и оне који себе називају „србендама“, а своје патриотске ставове заснивају на мржњи према другима. Страх постоји, али не сме да ме савлада. Ако бих увео аутоцензуру, не бих био овде и не бих радио ово што радим.

Колико је тешко бити репер на Косову? Постоји ли публика за овакав стил музике?

Наступали смо повремено и окупљали неку ундергроунд публику, али у данашње време музика живи на интернету. Немам прецизну слику колико људи прати мој рад, али дешава ми се да ме препознају и да кроз разговор сазнам да ипак постоји интересовање.

Планираш ли да наставиш са овако ангажованим текстовима или ћеш се окушати у неким другим темама?

Већ имам четири песме са друштвеним и политичким темама, али на албумима обрађујем и друге теме. Ипак, Лондан Лонданезе је препознат као репер који се бави друштвеним проблемима и критиком политичара, па ћу сигурно наставити у том правцу.

Коју поруку би послао младима са Косова кроз своју музику?

Не морају слушати моју музику, већ само да се угледају на младе људе из централне Србије који су на улицама и боре се за своја права. Они не протестују само за себе, већ и за нас овде. Политика Београда према Косову је лоша, а доказ за то су дешавања последњих месеци. Млади не смеју дозволити да њима манипулишу као што то сада раде.

Да буду слободоумни?

Да би дошли до тога, морају имати узоре. Толико смо угњетавани да нам је усађено да не можемо ништа променити. Зато нека прво прате младе из Србије који се боре за слободу, па ће временом схватити да је најлепше мислити својом главом.

Шта очекујеш од песме „Тишина“? Може ли постати твој најслушанији хит?

Могуће је да буде јако слушана, али може и да прође испод радара јер је фокусирана на Косово и Метохију. То аутоматски сужава публику, али можда управо то покрене људе да чују другу страну приче – причу оних који овде живе.

Радио Гораждевац