У свету и у Србији се 15. новембра обележава Међународни дан борбе против хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП).
Хронична опструктивна болест плућа (ХОБП) цхрониц обструцтиве пулмонарy дисеасе – ЦОПД), према дефиницији Глобалне иницијативе за хроничну опструктивну болест плућа (ГОЛД), Европског респираторног удружења (ЕРС) и Америчког торакалног удружења (АТС), је хронична болест плућа коју карактерише прогресивна опструкција (сужење) дисајних путева, чији је узрок појачана запаљенска реакција плућа на штетне инхалационе агенсе.
То доводи до смањеног протока ваздуха и његовог “заробљавања” у плућима.
Код особа са ХОБП-ом, дисајни путеви су сужени због појачаног стварања секрета, отока слузокоже и спазма глатких мишића бронхија, што отежава струјање ваздуха кроз њих.
Опструкција у дисајним путевима је делимично реверзибилна (пролазна) или потпуно иреверзибилна (непролазна).
Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), од ове болести болује око 50 милиона људи, а сваке године умре скоро 3 милиона оболелих особа. Више од 90 одсто смртних случајева се дешава у неразвијеним и земљама у развоју. Због тога се ХОБП назива и “пучка болест”. Задњих година ова болест представља трећи водећи узрок смрти у свету. Поред тога, узрокује и дуготрајну онеспособљеност за рад и трајни инвалидитет.
У Србији тренутно има око 500.000 пацијената који болују од ХОБП, док је код 50.000 њих болест у терминалној фази. Последњих година постоји тренд пораста обољевања и умирања од ХОБП-а. Разлог је првенствено због великог броја грађана који пуше цигарете а и због све веће аерозагађености.
Симптоми ХОБП су: кашаљ, искашљавање, свирање у грудима, прогресиван замор, недостатак даха, слабост и малаксалост. Ако неко хронично кашље, по три месеца годишње у две узастопне године, а истовремено је пушач, треба да оде код лекара и провери стање својих плућа.
У почетку се симптоми јављају само код физичког напора, нпр. пењања уз степенице, а како се болест развија, пацијент остаје без даха и током мировања. У одмаклом стадијуму ХОБП, отежано дисање и други симптоми могу отежати обављање најосновнијих активности. Чак и облачење и одржавања личне хигијене за пацијента може представљати екстреман напор.
Кашаљ је најчешћи и основни симптом, а изазван је стварањем вишка спутума. Овај симптом је познат као “пушачки кашаљ” али је проблем што га многи пушачи сматрају “нормалним”. Ако неко хронично кашље, по три месеца годишње у две узастопне године, а пушач је, треба да се јави лекару и провери стање својих плућа. Међутим, не мора да значи да свака особа која има ове симптоме има ХОБП јер и неке друге болести, као нпр срчана слабост, могу дати сличне симптоме. Колико ће симптоми бити тешки, зависи од мере у којој су плућа оштећена. Ако болесник са ХОБП-ом настави да пуши цигарете, до оштећења ће доћи брже него ако престане да пуши.
ХОБП је прогресивна, системска болест, јер поред плућа захвата и остале системе и органе, пре свега срце. Запаљенска компонента се манифестује и у мишићима, где доводи до њихове атрофије и губитка мишићне масе, као и губитка у телесној тежини, што може бити лош прогностички знак. Болест често доводи и до депресивног стања оболелог као и до срчане слабости.
ХОБП представља и фактор ризика за настанак запаљења плућа, карцинома плућа, срчаног и можданог удара и последичне преране смрти.
У одмаклом стадијуму болести ови пацијенти имају плавичасту боје језика, усана, лица и коже-цијаноза, због ниског нивоа кисеоника, а повећања нивоа угљен диоксида у крви – хиперкапнија. Пацијенти често касно постану свесни тежине своје болести, али уз помоћ лекова могу да воде нормалан живот и спрече и зауставе даље оштећење плућа. ХОБП се данас ефикасно лечи, а у свету постоје јасно дефинисане смернице за терапију ове болести које се и код нас примењују.
Дијагностика
Дијагноза се поставља на основу анамнезе где су пресудни подаци о пушењу или великој изложености аерозагађењу на радном месту и животној средини. За постављање сигурне дијагнозе и утврђивање степена ХОБП користе се: спирометријски тест, мерење сатурације крви кисеоником помоћу пулсног оксиметра, гасне анализе крви, рендгенски снимак или скенер – ЦТ плућа, по потреби и друге дијагностичке методе.
Лечење ХОБП
Циљеви лечења ХОБП-а су следећи:
-олакшавање симптома, успоравање напредовања болести, побољшање физичке кондиције, превенција и терапија компликација.
Најважнији лекови у лечењу ХОБП-а су бронходилататори, инхалациони кортикостероиди, секретолитици, по потреби антибиотици-најбоље по биограму, вакцина против сезонског грипа, плућна рехабилитација, терапија евентуалних компликација, по потреби и кисеонична терапија. Бронходилататори су лекови који шире дисајне путеве и утичу на запаљенске процесе. Користе се лекове у облику дозних аеросола тзв пумпица за инхалаторну терапију. Те пумпице представљају најкориснији вид терапије јер се дејство лека испољава на месту аплицирања и само на оболели орган. Потребне су мале дозе лекова које ефикасно делују на симптоме, а могућност нежељених ефекат је знатно смањена.
Бронходилататори могу бити брзоделујући и дугоделујући. Брзоделујући бронходилататори се употребљавају за олакшавање симптома, имају дејство четири до шест сати и користе се само по потреби. Дугоделујући бронходилататори делују и до 24 сата, користе се свакодневно и представљају најважније лекове за већину пацијената са овом болешћу. Инхалациони кортикостероиди су веома важни лекови у лечењу ХОБП.
Велики напредак у лечењу је доступност савремених лекова који представљају комбинацију два или три инхалациона лека у облику једног инхалера. На тај начин се лечење знатно поједностављује а резултати лечења поправљају.
У Србији има свих препарата који се налазе и на светском фармацеутском тржишту, а могу да ублаже симптоме, одржавају болест под контролом и успоравају њену прогресију. Неки од тих препарата су пацијентима доступни о трошку Републичког завода за здравствено осигурање углавном уз партиципацију. Лечење ових пацијената је јако скупо и многима тешко доступно. Из тих разлога се често терапија прекида или смањује. Код тежег погоршања болести лечење се спроводи у болничким условима са интензвном терапијом укључујући и кисеоничну терапију као и лечење компликација болести.
Терминална фаза ХОБП је хронична респирацијска инсуфицијенција- ХРИ
Ово стање захтева примену интензивне терапије, али и сталне кисеоничне потпоре у болничким или кућним условима. Дуготрајна оксигено терапија – ДОТ је у нашој земљи регулисана више од 30 година уназад преко РФЗ-о, по строгим индикацијама и процедури. Подразумева набавку концентратора кисеоника за кућну употребу који се користи 10-16 сати дневно и под надзором лекара пулмолога.
Јако је важна едукација пацијената и превазилажење предрасуда да су лекови у облику спреја опасни, да стварају зависност, да не желе да целог живота буду везани за “пумпице” итд.
Лекови у облику спреја -пумпице су први и основни лекови јер се апликују директно на оболели орган. Употреба ових лекова не ствара навику, већ се ради о томе да је болест прогресивна и хронична и захтева сталну, редовну и правилну употребу лекова.
Савет пацијентима
-обавезан престанак пушења, максимално избегавање загушљивих просторија, боравак у природи, вежбе дисања, регулисање телесне тежине, неговање здравог начина живота, редовна контрола лекара, по могућству пулмолога, редовна и ПРАВИЛНА употреба терапије.
Најважнија превентивна мера у борби против ове болести је престанак пушења и смањење аерозагађења.
Важно је и рано дијагностиковање болести, као и адекватно лечење које треба да буде доступно сваком пацијенту.
Др Славица Плавшић
