Ђаци прваци с нестрпљењем чекају 1. септембар, а статистика неумољиво показује да их је из године у годину све мање. Преко е-Управе за упис је пријављено око 50.000 деце, мада ће њихов број вероватно бити много већи, када се погледа број рођене деце.
Према званичној статистици, број ђака првака се за последњих десет година смањио за готово 4.000. Званична статистика каже да је у школску 2014/2015. годину кренуло 66.276 ђака, док је десет година касније, 1. септембра 2024. било 62.327 нових школараца.
У односу на годину дана раније, то јест 2023. годину, то је 189 првака мање.
Када се погледа укупан број ђака у основним школама, он је за десет година, у периоду од 2014. до 2024. године мањи за 58.137, што је више него што цело Краљево има становника, према попису из 2022. године.
Колико ће ђака ове школске године кренути у први разред није познато, јер Министарство просвете још није објавило званичне податке о броју уписане деце.
РТС је у јуну објавио да је, према званичним подацима Канцеларије за информационе технологије и е-Управу, на територији Србије заказано близу 50.000 термина за упис.
Међутим, ова бројка је драстично мања у односу на број деце рођене 2018. године, која ће чинити највећи број првака. Према подацима Републичког завода за статистику, у 2018. години рођено је 63.975 деце, док је наредне 2019. године живорођено 64.399.
Школску 2025/2026 годину уписују деца рођена од 1. марта 2018. до 28. фебруара 2019. године.
На озбиљан пад ученичке популације недавно је указала и Унија синдиката просветних радника, која је објавила да ће ове године у средњим школама бити упражњено 9.115 места, а да ће озбиљност ситуације бити видљива за неколико година када дође време за полазак у школу генерације рођене 2023. године.
Наиме, те године рођено је тек 60.813 деце што је био најмањи број од Другог светског рата.
Мирјана Гашић из Уније синдиката просветних радника је за Н1 рекла да је због све мањег броја ђака тај синдикат предложио да се размотри смањење броја ученика по одељењима, јер ће у супротном бити угрожене школе у мањим и сеоским срединама, а могуће је и гашење дуалних профила у средњим школама.
Текст: Н1
