Док се студенти смењују на блокади РТС-а, негде око пет ујутру појављује се тихо, легенда домаће културе – Раша Андрић, редитељ који нам је дао Муње, Кад порастем бићу Кенгур и неке од најтоплијих момената српског филма.
Без помпе, без камера – доноси чај. Свако јутро.
У томе има нешто бескрајно филмско.
Јер 99% клинаца који седе на асфалту вероватно немају појма да их чајем служи човек који је режирао њихове будуће омиљене реплике. Али, како каже твит који је покренуо лавину реакција:
„Кад порасту, биће Кенгури и Људи. А не Ћаци.“
Раша је у једном од ретких медијских иступа ових дана рекао за Н1
„Претпостављам или сам скроз сигуран да је однос снага у РТС исти као однос снага овде напољу – већа већина људи је за студенте, односно против оваквог РТС. Мислим да је најважније да ми тим људима унутра који су у ствари на нашој страни пружимо подршку, не само студентима“, рекао је он.
Нема великих говора и неке унапред смишљене стратегије. Термос са чајем, осмех, блага реч.
Јер није џаба у његовим филмовима херој увек онај тихи лик из краја који зна кад треба да проговори, а кад да само стоји ту – уз тебе.
Раша Андрић то и ради – стоји. Са термосом. На правој страни историје.
Текст: цитyмагазине
