Српска мањина на Косову је инструментализована од стране Београда и под притиском је Приштине, пише „Ноје цирхер цајтунг“ и оцењује: компромис није на видику.
У тексту под насловом „Неизвесна будућност Срба на Косову“, швајцарски лист доноси репортажу из Северне Митровице и Гораждевца.
Аутор Јашар Дугалић пише да је Митровица град који река Ибар дели на северни део у којем већину чине Срби и јужни део, у којем већину чине Албанци. На Косову живи 1,5 милиона Албанаца и 50.000 до 100.000 Срба, пише лист.
„Половина њих живи овде на северу, где су вец́ина. Преостали Срби живе на југу, раштркани по мањим местима и селима. Радије би поново припадали Србији, као пре проглашења косовске независности 2008. године или би макар желели политичку аутономију у оквиру Косова. Међутим, од тога су далеко.“
Таоци Приштине и Београда
Многа возила у Митровици и даље имају регистарске таблице Србије, иако их је, како пише швајцарски лист, Приштина забранила. И даље је у употреби српски динар, иако је забрањен почетком 2024. године.
„Српске таблице, наставак коришћења динара – то су тихи протести косовских Срба против одлука из Приштине, против Аљбина Куртија“, оцењује овај медиј.
Премијер Косова Аљбин Курти у чланку се описује као „левичарски националиста“ чија је мисија да смањи утицај Београда:
„Корак по корак он потврђује суверенитет Косова на северу. Забранио је српске регистарске таблице, затворио српске поште и осигуравајуће фирме. Срби су протестовали, као и амбасаде Европске уније и Сједињених Држава. Курти је све игнорисао – и наставио по свом“.
Подсећа се и да је држава Србија и даље највећи послодавац на Северу Косова и износи оцена да она врши притисак на косовске Србе.
„Њима је наложено да бојкотују локалне изборе и напусте своја места у косовским институцијама. Срби на Косову већ дуго су таоци и Приштине и Београда.“
Косовска полиција сада чешће патролира градом како би спречила инциденте, али то не успева увек, наводи се:
„На Дан независности Косова, 17. фебруара, дванаест косовских Албанаца возило је аутомобиле кроз град машући албанским заставама. Снимали су се како прете Србима: ’За сваког четника имамо метак.’ Такве провокације додатно узнемиравају Србе на Косову, јер им јасно поручују да нису пожељни. Тада се буде сећања на рат и немире из марта 2004. године, када је на хиљаде Срба и Рома протерано из њихових села.“
„Ако пропусте рок, третираћемо их као странце“
Човек који би сада требало да обезбеди ред и закон у Северној Митровици зове се Ветон Елшани – он је потпуковник и заменик је команданта полиције за северни регион, пише Ноје цирхер цајтунг.
„Јер, крајем 2022. године, српски командир и сви српски полицајци поднели су оставке у знак протеста против косовских регистарских ознака. Приштина их је брзо заменила косовско-албанским службеницима. Данас, међутим, трећину полицијских снага поново чине Срби, тврди Ељшани.“
У чланку се подсећа и на септембар 2023, када је тридесет тешко наоружаних Срба поставило заседу код Бањске и убило косовског полицајца.
„Тек када су специјалне косовске јединице интервенисале, нападачи су побегли, а тројица су убијена. Тај инцидент многи виде као прекретницу.“
У последње време повећао се и бирократски притисак: „За разлику од косовских Срба на југу, који поседују двострука документа – и косовска и српска – Срби на северу до сада си имали само српске папире.
’Сада имају три месеца да набаве косовска документа’, каже Елшани. ’Ако пропусте рок, третираћемо их као странце. Или ће поднети захтев за боравишну дозволу – или ће бити протерани’.“
За Србе на Северу Косова то је шок, оцењује швајцарски лист.
„Живели су 22 године у неком међусвету, надајући се да ће се једног дана вратити под окриље Србије. Сада им се намеће косовско држављанство, а косовски Албанци се све више шире по њиховом граду. Затварањем српских канцеларија многи су изгубили не само посао, већ и наду. Србија оптужује Куртија да жели да протера Србе из земље и говори о етничком чишћењу политичким средствима.“
Гораждевац – „релативно добро“
Али, Срби и Албанци не живе свуда на Косову тако одвојено као у Митровици: „У селу Гораждевац, 75 километара југозападно и далеко од српског утицаја, живи 700 Срба у општини Пећ, у којој доминирају косовски Албанци. И они гледају у будућност с песимизмом, али из других разлога.“
Како наводи Ноје цирхер цајтунг, суживот Албанаца и Срба у Пећи функционише релативно добро и поред трауматичног догађаја из 2003. када су убијена два српска дечака, а рањено још четворо младих, док су се купали у реци.
Лист притом подсећа да је прошло годину дана откако су косовски полицајци по налогу Приштине затворили српску општинску канцеларију и српску пошту у Гораждевцу.
„То је имало озбиљне последице: пошто Србија не сарађује с косовском поштом или банкама, пензионери из Гораждевца морају да путују 150 километара до најближег града у Србији да би подигли пензију. Старији човек из села каже то више неће моћи да ради. Путовање га исцрпљује и узима му велики део пензије.“
Компромис није на видику
Економски изгледи на Косову су лоши – и за Србе и Албанце, оцењује се у чланку и објашњава да великих приватних компанија готово да нема, да непотизам и корупција погоршавају ситуацију, те да многи емигрирају.
Ипак, Гораждевац показује да Албанци и Срби могу да живе заједно, сматра аутор чланка. И поставља питање: „Да ли то желе и политичари?“
„Још од 2013. године постоји споразум који је посредством ЕУ постигнут између Београда и Приштине. Према њему, Србија би фактички, али не и правно, признала ауторитет Приштине над бившом покрајином. Заузврат, косовски Срби добили би право на самоуправу кроз заједницу својих општина. Али, Аљбина Куртија и председника Србије Александра Вучиц́а то не занима. Курти и даље затвара српске институције на северу, док Вучић тврди да ће Косово заувек бити део Србије. Компромис није на видику“, закључује Ноје цирхер цајтунг.
Дојче Веле
