Захтев свих студената у блокади да се распишу ванредни парламентарни избори је, до сада, највећи ударац режиму Александра Вучића од почетка студентског, па онда и сведруштвеног устанка крајем 2024. године. Од свих студентских захтева до сада, овај је најсажетији, најразумљивији свим грађанима Србије, и даје најмање простора за произвољно тумачење испуњености истог.

Постоје два начина да режим одговори на овај захтев: да распишу изборе одмах, или да их не распишу и то маскирају изговорима, одлагањем, преговарањем, спиновањем, итд. Оба сценарија су лоша по режим.

У случају да прихвате захтев, режим ће се први пут од 2012. године ставити у позицију да спроводи изборе у ситуацији када им рејтинг значајно опада док рејтинг највећег конкурента, студентски подржане листе, расте (користим се доступним подацима из истраживања јавног мњења).

У случају да не прихвате захтев (који год оквир за то изаберу од горе наведених), то ће бити врхунац слабости коју показују већ пола године. Александар Вучић је у више наврата експлицитно изјављивао да ће “дати” изборе када год их противници траже. И што је још горе по њега, он је лично расписао изборе крајем 2023. године са образложењем да је то опозиција тражила и да их зато расписује.

Он има забележену историју дела и изјава које за једину логичну последицу могу имати то да и овог пута реагује одлучно расписавши изборе. Уколико то не уради, народна перцепција његове, и њихове, слабости ће неминовно утицати на перцепцију о њиховом политичком крају.

Душан Љ. Миленковић, политички консултант

хттпс://т.ме/политицки_коментар