Као неко ко се након година вратио студентском животу да би усавршио своја знања, затекао сам се поново у атмосфери блокаде. Пре више од деценије, када су 2011. године факултети први пут били блокирани, био сам двадесетогодишњак с узаврелом крвљу, спреман да данима останем на факултету. Данас, с тридесет и три године и дозом скептичности према стварности, јасно видим како се овакви протести сада другачије перципирају.

Звао сам оца да му испричам о блокадама факултета – Факултета драмских уметности, Филолошког, Филозофског, Природно-математичког, Факултета политичких наука, Архитектонског – и њиховом ширењу на Машински и Економски факултет. Рекао сам му и да се талас незадовољства прелива и на универзитете у Новом Саду и Нишу. Његова реакција ме није изненадила: „На режимским медијима ништа нисам чуо о томе.“

Тишина власти према студентским протестима није случајна. Игнорисање је постало њихов доказ слабости и страха. Ни речи осуде, ни покушаја дискредитације – ништа. Јер, напасти студенте ад хоминем, чак и у апатичној Србији, делује као политички ризик. То што их прећуткују, само је знак да осећају немоћ.

Студенти су препознали да се централизовани протести лако разбијају, али да серије малих, насумичних акција стварају атмосферу неизвесности. Петнаестоминутне обуставе на кључним местима плус свакодневно блокирање институција указују на организованост и истрајност. Ово није спринт, већ маратон. Блокада није само израз бунта – она постаје оружје против режима.

Сваки нови факултет који се придружи овом таласу шири покрет и продубљује његов значај. Ако ове блокаде опстану, постаће ефикаснији инструмент борбе него што то данас можемо и да замислимо. Власт се суочава с генерацијом која, упркос изазовима, открива своју снагу и независност.

Ово није тренутак за скептицизам, већ за веру у младост која својим гласом тражи промене. Као и претходних пута у историји, они имају моћ да направе разлику – ако истрају.

Стефан Мегић, филолог, писац, колумниста, теоретичар поп културе и главни и одговорни уредник портала Глас Ћуприје.