Као неко ко је са нашим студентима и средњошколцима провео осам месеци у свакодневној борби за ослобођење Србије, могу да кажем да су студентска достигнућа фантастична.
Такође, не разумем политичке актере који су се стровалили у својим изјавама на све што ових дана чине студенти. Разумем да то чине припадници актуелног режима, али је изненађујуће да се баш сваки квази аналитичар и многи опозициони квази политичар оглашава и са висине оцењује учинак наших студената.
Не прихватам ни то да се дочекује на нож и са ниподаштавањем ово врло кратко летње затишје. Температуре су већ данима мерене у хладу више од 35, што значи да су на асфалту и изнад 50 степени. То се мора узети у обзир. Напросто, било је за очекивати да ће се, од средине јула па до првих недеља августа, студентске активности склонити у датој мери са улица, негде у сенку.
Пуну подршку дајем и нашој академској заједници, нашим ректорима који, уз све организационе препреке, морају учинити факултете отвореним за упис новим генерацијама. Све то је изузетно деликатно у оваквим друштвеним околностима.
Разум мора да победи, а верујем да се студентска жеља за променама система није изгубила, те да ће добити и организациону артикулацију у циљу победе на изборима.
Овај режим влада већ 13 година, нажалост катастрофално. Борба за промену система, вођена је углавном безуспешно, али и неискрено. Зато морамо бити још мало стрпљиви да дозволимо студентском покрету да заврши трансформацију, надам се врло брзо. Идеје које сам чуо од својих колега и наших студената ми дају за право да са великим оптимизмом браним све ово, у очекивању да ће Србија ускоро постати земља 21 века, без рецидива нефункционалног друштвено-политичког система.
Сви они који нису на том таласу, устајаће и нападаће студенте, али то се могло и очекивати.
Студентској борби се свакодневно прикључују различите друштвене групе, десетине локалних удружења грађана. То је огроман друштвени, али и политички талас који је незаустављив. Никада се више ништа неће вратити на старо. Удружења пољопривредника, наши војни ветерани, адвокати, просветари, као и многобројни локални активисти су у потпуности предани борби за промену система.
Та борба већ даје резултате. Катастрофалну Владу Милоша Вучевића смо притисцима сменили. Значи – могуће је. Пале су и многе маске. Борба је огољена до те мере да је режим формирао и батинашке фаланге.
Очекујем у наредном периоду масовно отказивање послушности од стране органа безбедности који више не желе да хапсе и туку сопствени народ.
Очекујем масовно отказивање послушности тужилаца и судија који више неће желети да – по противуставним наређењима врховног узурпатора свих институција све три гране власти – туже и суде сопственој деци и шаљу их у затворе због наводног „рушења државе“, само зато што се врховни узурпатор самодефинисао као та држава!
У међународном контексту, интересантно је приметити скоро па свакодневну осуду деловања овог режима од стране најистакнутијих политичара и са запада и са истока. Режим је све мање прихватљив и још мање кредибилан као саговорник на било коју тему.
Обично се каже да нам долази врућа синдикална јесен, али долази и период страховитих поскупљења. Поскупело је све, од енергената до пољопривредних производа. Режим је размонтиран, то види сада и обичан човек. Време замајавања је прошло.
Остаје нам само да још мало притиснемо овај лоповски режим и натерамо га да распише изборе.
Студентска снага и студенски бунт нису нестали, трансформишу се у општи друштвено-политички покрет, са много ширим фронтом. Политичка артикулација свих тих процеса је неминовна, а за очекивати је и обелодањивање обриса те организције. Режим је коначно добио адекватног противника.
Алек Кавчић, професор и изумитељ
