После дебакла који је доживео од својих плаћених следбеника на скупу названом „Не дамо Србију“, који су, пијани и нахрањени, такође о нашем трошку, почели да напуштају ограђени простор испред Скупштине далеко пре краја његовог говора, Шешељев мали Хуља је кренуо да отвореном репресијом уништи студентске протесте, а нас грађане силом натера да постанемо његови поданици. Тиме је по ко зна који пут показао да није политичар него лажов, лопов, криминалац, манипулатор, шибицар и преварант највишег ранга.
Он који је све институције државе ставио под своју контролу, сада тим истим институцијама испоставља захтеве да кажњавају и хапсе, туже и суде студенте у блокади, њихове професоре, декане и ректоре, али и чланове невладиних организација, активисте новоформираних зборова грађана, опозиционаре, укратко, све и свакога ко се противи његовој тиранији. Не треба да нас зачуди ако на крају прогласи кривим све жртве које су погинуле падом надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, због којих су студенти блокирали факултете, тражећи да институције раде свој посао и да се утврди извођачка и корупционашка одговорност свих који су умешани у тај злочин над невиним људима.
Поставља се питање ко је у Србији луд, Шешељев мали Хуља који се понаша као да су Србија и њени грађани његово власништво, или ми који никако да нађемо начин да зауставимо епско зло које нас је снашло.
Пре доста година у својој емисији Спортско-политичка галаксија, указујући на то да „ненадлежна институција“ није никакав политичар већ шеф свих нарко кланова и криминалних група, написао сам и ово: „Нема спаса Србији ако већински не схватимо да никаква држава, нити вера, а нарочито вођа, не могу бити изнад права и правде, морала и поштења, укратко изнад грађана“.
Студенти су наравно отишли много даље од те моје констатације. Направили су анатомију вучићизма и показали сву голотињу лажног политичког цара из „ненадлежне институције“. НЈегову коруптивну и мафијашку хоботницу која прети да до темеља разори српско друштво и државу, приказали су ових дана и званичницима Европске уније у Стразбуру.
До тог француског града у коме је седиште Европског парламента, стигли су бициклистичким маратоном „Тура до Стразбура“ дугим 1.500 километара. Пролазећи кроз Европу и носећи поруку мира, ширили су љубав кроз песму и игру доказујући тако оправданост номинације за „мировног“ Нобела.
Суштина поруке европских званичника нашим студентима гласи: „Ви се борите за вредности на којима почива уједињена Европа и имаћете сву нашу подршку и помоћ. Проблем накарадне власти мораћете решити ви заједно са грађанима у Србији“.
Остаје дакле тај завршни чин у борби за правну државу да студенти из Новог Сада, Београда, Крагујевца, Ниша и Новог Пазара, поново позову грађане Србије да дођу у Београд и да се не разилазимо док са сцене не сиђе Шешељев мали Хуља и његова криминална секта на власти.
Милојко Пантић (Извор: Данас.рс)
