Баук српске академске лепоте, младости, доброте, љубави, правде и храбрости, шири се Европом. Студентски бициклистички маратон назван „Тура до Стразбура“, дочекују у свим градовима кроз које пролазе, са одушевљењем и дивљењем као да су им та наша деца род рођени.
У Будимпешти на чувеном Тргу хероја дошао је да их поздрави лично градоначелник Гергељ Карачоњ. У царском граду Бечу на централном градском Тргу Марије Терезије поставили су им црвени тепих, а Дневник националне телевизије ОРФ, за разлику од српског РТС-а, почиње причом под насловом „Црвени тепих за српске протестанте“.
Градоначелник Салцбурга господин Берхнард Оингер, рекао је да ће његов град дати сваку могућу помоћ у храни, смештају и медијској пратњи, како би боравак српских студената у њиховом граду био што пријатнији.
Студенти из Данске крећу на бициклистичку туру од Копенхагена до Стразбура како би дали подршку колегама из Србије. Сваки човек осети понос што је из Србије кад чује ту нашу децу и њихово објашњење чему служи „Тура до Стразбура“.
Цитирам: „Ми студенти из Србије нисмо кренули на овај пут из хира. Кренули смо јер не видимо други излаз. Наши пријатељи грађани и колеге студенти, ухапшени су јер су говорили истину. Институције су постале инструмент репресије. Катастрофа у Новом Саду открила је истину о систему у коме су људски животи само бројке у ланцу корупције и немара. Уместо одговорности власт нам даје само насиље. Уместо правде: палице, гажење аутомобилима и сузавац. Уместо дијалога: затвор и цензуру. Протести су се раширили и репресија постаје све бруталнија. Зато смо кренули за Стразбур – да би свет чуо глас Србије“. Наши анђели су дакле погледали свој дом, „скинули паучину сочију, видели призоре стравичне, видели беду, смрт и јад“ и кренули у Европу да траже правду.
Ваљда је сада и заведеним, купљеним или уцењеним следбеницима власти јасно да су студенти прави дар са неба, светлост која је обасјала Србију. Појавили су се из дубоке анонимности и подсећају Србију, а ево сада и Европу, да постоје и неке друге животне вредности од оних које нам намећу корумпирани властодржачки лажни политичари.
Кренули су у ненасилну, гандијевску побуну против тираније власти, афирмишући четири основна принципа на којима желе да се развија српско друштво. То су: знање, правда, храброст и умереност. Србијом данас влада негација свега реченог: незнање, неправда, кукавичлук и бахатост. То је права симбиоза лажних политичара и криминалаца која је од Србије направила једину мафијашку државу у свету.
Месецима већ студенти речима и делом показују да ниједна друштвена група у политичкој историји Србије, није имала у себи више доброте и љубави према људима. Више пажње према општем добру. Траже од нас да будемо друштвено корисни и да помажемо другима. Да не бринемо само о себи већ и о свима уопште и сваком човеку посебно. Студентска побуна дакле није ништа друго него вапај за уређеном државом, слободом, функционисањем институција и достојанством сваког појединца.
С друге стране као противник не само студената него и већинске Србије, што је јасно показао највећи протест против власти икада, 15. марта у Београду, профилисао се гебелсовски режим најбољег ученика ратног злочинца Хуље Шешеља, режим психопате Хуље Јуниора – Вучића.
Није успео да као више пута до сада, уз помоћ своје лажне опозиције, разводни и неутралише масовне протесте. Није му успео најављивани сценарио, да на највећем протесту против власти изазове крвопролиће и заведе ванредно стање. Тај протест је показао да је Хуља Јуниор са својим злочиначким удружењем СНС, изгубио легитимитет власти у 90% српских општина.
Зато сада креће у репресију формирањем некаквог новог покрета по систему: Једна Држава, једна Партија, један Вођа. Као поремећена личност, Хуља Јуниор је у таквом психичком стању које карактеришу сумануте идеје, изобличена стварност и инверзија односно претварање свих ставова и поступака студената у своје ставове и поступке.
Он који је грађанима уништио државу, позива своје присталице у борбу за наводно отету државу. Он који 12 година крши Устав 24 сата дневно, оптужује студенте, које зове руљом, да хоће да сруше уставни поредак. Он који је покрао и продао све привредне и природне ресурсе Србије, сада као брани Србију од лопова. Он коме је насиље модус вивенди, оптужује студенте који за пет месеци ни мрава нису згазили, за насиље над наводном његовом већином.
По угледу на студентске маршеве кроз Србију плаћа своје криминалце са косовске Српске листе да глуме пешаке, а превози их аутобусима на скуп у Београду. Коначно из узурпираног јавног простора Пионирског парка, који је претворио у ратнички логор звани Ћациленд, извукао је неког доктора Ђуру Мацута и дао му мандат да састави нову владу Србије.
Први и основни задатак те Владе биће да угуши студентске и грађанске протесте. Само дан после именовања, Хуља Јуниор је мандатару Ђури практично показао шта треба да ради. Наредио је да се из Србије протера наша суграђанка хрватске националности Ариен Стојановић Ивковић. Пола живота је провела у Београду, градећи каријеру и породицу а мора да напусти Србију зато што је учествовала на протесту са својом децом студентима. Одлазећа Влада Вучевића запретила је директорима школа и деканима факултета високим казнама ако за осам дана не покрену наставу.
Долазећа Влада Ђуре Мацута, будите сигурни, не само да ће, ако им дозволимо, хапсити професоре, декане, ректоре већ ће насилно затворити факултете а свим студентима учесницима протеста, доживотно забранити школовање.
Верујем да је сада свима јасно, ово више није борба за правну државу. У питању је директна борба добра и зла, светлости и таме. Зато нам нема друге него, како знамо и умемо, себи и нашој деци, скинути јарам с врата звани Шешељев мали Хуља Вучић.
Потребно је само да студенти још једанпут као 15. марта, позову Србију да се окупи у Београду. Сваки други становник главног града има рођаке или пријатеље у провинцији. Ако се одазове само 50% њих, ето прилике за својеврсни генерални штрајк.
Организовати сменске целодневне блокаде Председништва и Скупштине, и позвати полицију и војску да стану уз своју децу и свој народ, све док Шешељев мали Хуља не поднесе оставку.
Тог часа његова власт се руши као кула од карата. Ето краја епског зла које је снашло Србију. Ето победе и слободе без револуције, насиља и крви, на чему инсистирају наши студенти и због чега су номиновани за Нобелову награду за мир.
Милојко Пантић
