Све је почело 22. новембра када су се студенти и професори Факултета драмских уметности окупили у непосредној близини Факултета како би одали почаст погинулима у Новом Саду. Скуп је био пријављен, али су студенти и професори били нападнути од стране организоване групе. У организованој групи били су: Милија Коџић, Александар Јокић, Душан Костић, Милена Алексић и Иван Станишић.
Студенти су захтевали да МУП потврди идентитет тих лица и да поднесе кривичну пријаву надлежном јавном тужилаштву у Београду против њих. Такође су захтевали да се идентификују и остали чланови организоване групе која је напала студенте и да се санкционишу; да се Милија Коџић разреши функције члана Већа градске општине Нови Београд; да се од стране надлежног органа ЕДБ покрене дисциплински поступак над Александром Јокићем, координатором дистрибутивног подручја Електродистрибуције Београд.
Та четири захтева студената ФДУ остала су без икаквог одговора надлежних. Тако је 25. новембра почела блокада ФДУ и трајаће док се захтеви не испуне. А онда су кренуле блокаде других факултета: Филозофског у Новом Саду, Филозофског, Филолошког, Природно-математичког, Факултета политичких наука и Ректората у Београду… Са истим захтевом да се испуни оно што траже студенти ФДУ. У тренутку када настаје овај текст, власт ћути а све више студената најављује бојкот.
Паралеле с прошлошћу
Полако све почиње да личи на почетак јуна 1968. године када је, после једне безазлене чарке у Студентском граду у Новом Београду, дошло до сукоба студената и полиције. Завршило се организованом блокадом свих факултета у Београду, која је трајала од 3. до 9. јуна када се председник Југославије Јосип Броз Тито огласио признањем да је било грешака, „слабости које су се нагомилале“ и био је то крај побуне.
Професор ФДУ Јанко Баљак подсећа да је студентски протест 1996/97. кренуо управо са факултета на коме предаје, и пуно му је срце што његов факултет солидарно и на делу живи аутономију универзитета, толико драгоцену кад ствари крену по злу као у Србији. И пита:
„Да ли је могуће да постоје људи спремни да по нечијој наредби направе инцидент, нападну студенте и професоре који мирно одају почаст настрадалима? Како је живети у земљи партијских војника у којој се сваког дана укине понеко људско право, у земљи којој је могуће некажњено бити насилник? Бес будућих уметника због лоше глуме и система у коме су лаж и неморал исплативи, изнудио је блокаду факултета до испуњења сасвим малих али значајних захтева. Професорима је преостало само да их најискреније подрже у овој акцији. Када, ако не сада? Ко, ако не они којима остављамо унакажену државу у којој се укидају слободе и уводи култ личности. Ово су дани у којима коначно одрастају освајајући сопствену слободу и нема за њих важнијих лекција у животу.“
Студенти који су од понедељка почели са блокадом београдских факултета, своје захтеве су формулисали у три тачке: тражи се објављивање комплетне документације о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду, откривање одговорних за напад на студенте ФДУ и повећање средстава за државне факултете за 20 одсто.
Студенти новосадског Филозофског факултета су томе додали и захтев за оставку премијера Милоша Вучевића и градоначелника Новог Сада Милана Ђурића. Премијер се овом приликом прославио оптужујући професоре новосадске гимназије „Јован Јовановић Змај“ да су терали ученике да иду на протесте, па је тако био натеран и његов син. Директор „Змаја“ Радивоје Петров Стојковић је одмах јавно рекао да „Гимназија изражава дубоко извињење председнику Владе Републике Србије господину Милошу Вучевићу…“ То је изазвало револт ученика Гимназије и у понедељак је испред школе одржан јавни час протеста ђака коме су присуствовали и бивши ђаци ове гимназије који су дошли да подрже ученике.
Упућени тврде да је оптужба премијера заправо освета лошег ђака који је, уместо у родном Новом Саду, завршио гимназију у Бачком Петровцу.
Радар.рс/Радмила Станковић
