Хијене бирају вођу чопора по смраду. Онај који убедљиво највише смрди тај постаје вођа. Око највећег смрдљивца се тако окупе разни смрадови и за кратко време они постану неподношљива опасност по околину. Њихова бруталност и смрад који шире где год да се појаве убрзо превладају толико да закон џунгле постаје једина одредница.

Изгледа да су напредњаци од старта применили исти принцип. Постојање Ћациленда, одакле се шири месецима несносан смрад и начин како је устројена ова необична творевина то додатно потврђују.
С том разликом што су снсовци и њихови симпатизери у својим наступима према неистомишљеницима итекако превазишли сваку хијену. Оно што их не разликује то је да су јаки само у чопору, а појединачно кукавице и беже у свакој прилици чим осете било какав отпор.

То што не смеју сами уместо њих чини на различите начине корумпирана полиција која још само није кренула да хапси и бије децу у колевкама. Стално су им на услузи медији који то нису и који су у свакој прилици спремни да било које њихово непочинство оправдају понудивши бесмисао као одговор.

Србија је окупирана и опкољена са свих страна. У средини се налазе студенти са народом који их безрезервно подржава, а око њих су власт, страначка опозиција и евро представници који су изгубили сваки кредибилитет. Не зна се ко више. И у тој неравноправној борби где студенти заједно са народом покушавају да пронађу неки излаз за себе и земљу у којој живе, ови други са практично непресушним ресурсима и подршком из ЕУ покушавају то да спрече.

Чим се председник Ћациленда притера уза зид као по некој команди одмах оживе некакве приче о прелазној влади или пак техничкој коју различити представници страначке опозиције нуде као спас. Њихова главна аргументација за то је да криминална Вучићева власт никада неће дозволити поштене изборе. Као да ће та иста криминална власт дозволити поштену прелазну или техничку владу.

Наравно да неће. Али пошто избори не одговарају тренутно ни Вучићу, ни страначкој опозицији, зашто не понудити нешто што ће им и једнима и другима, на различите начине, продужити опстанак на политичкој сцени.

Срећом студенти и народ који их безрезервно подржава су на време прозрели ову замку и превару смишљену очигледно на канабету Андрићевог венца. Додатни проблем је како у то убедити и овлашћене представнике ЕУ који не желе да после Вучићевог неминовног пада са власти дођу људи које они на било који начин не контролишу или каналишу. Зато је тзв. студентска листа заједно са људима за које се претпоставља да ће бити њен део постала најнападанија, што је незабележен случај у политичкој историји. Нема избора за сада, нема ни листе, а опет се, при самом њеном помену гради будућа кампања и власти и страначке опозиције који желе да је дискредитују много пре њеног формирања.

Срђан Шкоро

На народу је да одлучи хоће ли и даље трпети нагомилане смрадове из СНС који су се толико осилили да мисле како ће вечно владати, њихове различите сателите у страначкој опозицији или ће изабрати један потпуно нови пут у духу традиције и славних предака. Питање слободе ствар је избора, а не одлука некаквих прелазних или техничких влада. Избори уклањају сваку сметњу, прелазне владе служе да се агонија продужи и различитим техничким решењима одрже они који то ничим не заслужују.

Све је ствар избора. Кад то утувимо у главу на прави начин ни толико жељена слобода нам неће утећи! У сваком случају, више некажњено нећете пребијати и пљачкати овај народ, па да су вам хијене сто пута узор.

Срђан Шкоро