У последње време јављају се коментатори наших дана. Па кажу:
Те то не треба тако, него овако. Те зашто баш сада? Зашто нису 15. марта урадили нешто више? Шта им значе све ове блокаде? Треба лепо брате да се блокира зграда Председништва или зграда Владе. Ја бих то одмах све на РТС. Нису требали да иду за Брисел. Није им требао онај Стразбур. Сад ће да попадају годину, па ће да их избаце са факултета. Много су национални. Сувише су лево. За мој укус су десно. Не може то данас на тај начин. Нису требали да иду сами. Треба да имају лидера, а не овако, не зна се ни ко је, ни шта је тај пленум.
Па онда иде ред питања: јесам ли вам рекао да од овога нема ништа? Ко стоји иза њих? Зашто све ово иде тако споро? А и ти професори, ко зна ко је кога ту инструисао? Залетели су се, мора да их је неко добро превеслао. Ништа нису урадили, зашто нису сменили Вучића? Зашто сад траже изборе кад су прво тражили одговорност? Знају ли они шта хоће … итд…итд…итд

Народ је очекивао од студената да смени овај режим. Односно, свашта је свако очекивао, а појединци су седели са стране, грицкали семенке, бавили се топ-схоп политиком из фотеље: „ајде да видимо до када ће се шта десити? Кад ће први декан да поднесе оставку? Када ће се појавити режимски студентски покрет? Која ће бити прва три потеза Александра Вучића? Које ће све акције имати студенти? Како ће реаговати грађани, регион, европа, свет, Ким Џонг Ун?“ Најневероватнија лавина свакојаких небулоза. Сматрачи и они професионални, а и они сматрачи аматери, заузели катедре по друштвеним мрежама и само држе придике и опаске. Не стају. Само сам чекао када ће и Мозарт ставити на тикет квоте за студентске блокаде.
Тако данас изгледа месец јул у Србији.
А ти младићи и девојке, ти студенти о којима се сада прича све и свашта, отворили су врата једној новој будућности, направили алтернативу, изградили свој пут. Понудили решења, указали на пропусте, заговарају вредносни систем одговорности, знања и морала. Урадили су за ових 7 месеци заиста неочекивано много. Због њих је пала Влада Републике Србије, градоначелник Новог Сада је дао оставку, Весић је у бекству. Пробудили су људе, никли су зборови, рађа се нова енергија, буди се нада. Успели су да покажу шта овом народу недостаје и како те ресурсе обновити. Показали су да смо сви једнаки. Разбили су страх и лажи. Натерали режим у панику. Студенти нису могли да понуде ништа више од онога што имају – а имају само своје животе. И то су и дали. Потпуно и несебично се боре за своја уверења, за све нас. Хапсе их, туку, премлаћују, везују лисицама, батинају у марицама, упадају на факултете, пресрећу их на улицама и разбијају им главе и вилице, долазе им на кућу, кажњавају их, прете им.

А шта су урадили ови што све знају? Евентуално пожурили да пре 11:52 оду до Максија да купе 300 грама сецкане мортаделе. Студенти су отворили нови начин борбе против власти – потпуно ненасилно и свакодневно, константно, нон-стоп указујући на грешке, пропусте, махинације и преваре власти и то са пуно позитивне енергије. Нисам могао ни да сањам да ће Србија скоро до краја јула 2025. године бити у оваквом ванредном стању. Целокупна власт: Председник државе, Влада Републике, тужилаштво, полиција, медији. Целокупна власт води рат против своје младости! 2025. година! Свакодневно и то више пута председница Народне скупштине Републике Србије, председник СНС-а и председник државе се егзалтирано деру са свих могућих медија, да су победили непријатеља! Ееееј, они су победили непријатеља!!!
Њима су српски студенти непријатељи!!!??? Изједначили су себе са државом па још додају да је Србија победила!!! Победила??? Кога?
Основне школе? Средње школе? Факултете?
Победили су здравствени систем тако што Домови Здравља немају више пара да купе један лежај за преглед пацијената; победили су саобраћај потпуно разлоканим и уништеним улицама; победили су пожаре, јер су сачували све куће функционера СНС-а; победили су стране инвеститоре, јер одлазе из земље; победили су Србе на Косову и Метохији, јер им сада Курти руши куће, али о њиховом трошку. Јесу ли можда победили Куртија? Не, њега су прескочили, али су зато победили људе у Јадру, Подрињу и Мачви; победили су пољопривреднике, сељаке, узгајиваче малина и боровница, јер субвенција нема за сушу! Победили су узгајиваче стоке и произвођаче млека тако што су нам увалили млеко у праху и сир за мазање? … Где год да загребем – све нека будибокснама победа. Урррррааааа! Јуууурррриииишшшш! На кога? Па на било кога – а сада на студенте! Од студената су направили непријатеље и јуришају свом силом. Тренирају свашта на њима. Прозивање на телевизијама, показивање њихових пасоша и личних карата. Омаловажавање, блаћење, вређање, пљување. Ударце коленима у главу, песницама у око, пендрецима по лобањи, бејзбол палицом у вилицу… Нааааапррррееееед! Србија мора да победи!!!
Глупљу изјаву нико никада није изјавио! Никад. Нити ће! Нигде.

Али, ето тако то изгледа.
А шта ми можемо да урадимо? Ми можемо да држимо фокус на захтеву студената – ванредни избори. Не треба да скрећемо ни поглед, ни енергију, ни време, на било шта друго. Иако се власт својски труди да нам потури мноштво разних тема, док измишљају будалаштине, а све време паралелно спроводе своје монструозне идеје. Измислили су празне регистраторе од документације за изградњу железничке станице у Новом Саду. Правили неуспешне и смешне контрамитинге. Поред Београда на води, изградили су и Ћациленд испред Народне скупштине. Лупетали о студентима који желе да уче. Фабриковали нападе на себе, оптужили студенте да су претукли полицајца кога је ударио други полицајац, измислили да на њих пуцају студенти, а на њихове просторије пуцао њихов члан јер му нису исплатили неке дневнице…
А у позадини, паралелно раде мрачне силе Мордора: скоро 1000 хектара отимају за ЕXПО, 18 милијарди планирају да потроше на „поховани ваздух“, АЛТА банка добија значајну приватну улогу у државном финансијском систему, отварају незавршене објекте и тунеле, смањили девизне резерве за скоро 2 милијарде евра, издају обвезнице које нико неће да купи, купују непотребне ратне авионе за 12 милијарди евра од Француске, праве скандале на америчким изборима за сенат, лажу о састанцима са представницима ЕУ … човек више не може ни да прати, а камоли да све изброји и попамти.
Последња будалаштина у низу је увоз 100.000 младих радника из Гане. Њихова политика као и све остало увек је праћено напумпаним причама око разних тема, спиновањем, скретањем теме, добијањем на времену. Теме су углавном из рубрике „веровали или не“, „нико ово није очекивао“, „шта је Вучић рекао на самиту поглавица северне Гвинеје“, „Марко Ђурић пријатељима из несврстаних честитао признавање Косова по методу који не значи признавање Косова“…

Седите и пустите мозак да се одмори од размишљања и каква год будалаштина да вам падне на памет, може да буде сценарио СНС-а. На пример: Орлић, излеће летећим аутомобилом из гараже на 47-ом спрату зграде у Борчи и каже „како је дивно летети изнад добро укорићених канализационих инфраструктурних пројеката.“ А то смо у ствари и доживели… Нешто слично.
Долазак 100.000 младих радника од 20 година из Гане је добро узбуркала сматраче и 24/7 аналитичаре. Па између осталих кажу да ће нас сви они заразити хепатитисом Ц, хепатитисом Б, ХИВ-ом, и ко зна чиме још све не. А то су све сексулано преносиве болести. Па, побогу, кад би и дошло њих 100.000 у Србију, неће ваљда само да нас јебу? Други, негативни аспекти су значајнији. Где би рецимо радили, које послове? Да ли је заиста замисао да раде у рудницима литијума и другим рудницима које планирају да отворе? Где ће ти људи да живе? То су људи ниског профила образовања и знања и шта они могу да раде? Да ли уопште може да се прича о инклузији када немамо ни једну једину култоролошку заједничку тачку? Зашто Гана? Зашто не Украјина? До Гане има 7.650 км. Зашто увоз радне снаге? Зашто немамо политику о младима, о дијаспори, о старт уп кредитима? Шта би са оним фамозним становима за младе? Хоће ли радници из Гане узгајати краве да имамо млека или ће истоварати млеко у праху из вагона кад стигну у Србију? Јесмо ли сви постали само број на столу режима?
И тако сада данима причамо о свему у вези са Ганом и доласком њихове омладине.
Ето, како се олако барата популистичким изјавама и скреће пажња. А рекли смо да оно што ми можемо да урадимо, јесте да не скрећемо тему са студентских захтева који су сада преточени у само један захтев – ванредни избори. Помозимо, треба да помогнемо, морамо да помогнемо овој сјајној генерацији српских студената. Тако се боримо и за будућност ове земље.
Једно питање и за сматраче, и за спин докторе, и за песимисте, и за критизере: зашто ови из СНС-а све ово раде?
Не сметните с ума – они све ово раде јер: Стра’ их је од правду!
Миодраг Гавриловић