Недуго након доласка Српске напредне странке на власт, имао сам прилику да предам УСБ меморију са делом доказа о сексуалним злоупотребама у Српској православној цркви једном од најближих сарадника тада већ доминантног политичког лидера Александра Вучића. Реакције – није било.
У време штрајка глађу Томислава Николића, тада маргинализованог и осуђеног од стране СПЦ, Вучић је изјавио: „Зар је штрајк глађу већи грех од педофилије?“ – и та изјава тада није изазвала реакцију цркве. Нико из СПЦ није тужио Вучића за клевету, увреду части, нити нарушавање угледа институције. Зашто?
Данас имамо потпуно супротну слику: држава, под вођством Вучића, чини се да пружа заштиту управо онима против којих су се некада јавно износиле оптужбе. Примери?
Свестеник СПЦ јеромонах Арсеније – особа позната и под именом Јасмин Бухић или лазни норвежанин, годинама је обављао кључне функције у градској управи Београда, користећи лажни идентитет. Након више афера и сумњи на проневере, мистериозно нестаје, а правосудни органи га никада нису потраживали. Ко га је постављао на функције? Ко га је штитио? Ко му је омогућио бекство? Иначе ради се о свештенику уплетеном у хомосексуалне афере у СПЦ.
Случај владике Качавенде – након хапшења његових блиских сарадника осумњичених за подвођење малолетника, случај никада није стигао до Тужилаштва. Напротив, ухапшени склоњени и награђени, а сам Качавенда није правно гоњен.
Ручак код епископа Пахомија…..
Епископ крушевачки Давид, непосредно пред Видовдан, прима председника Србије у званичну посету. Оно што додатно изазива пажњу јесте чињеница да се на његовом устоличењу појавио епископ који је раније разрешен од стране Сабора СПЦ због оптужби за педофилију и сексуално злостављање. Његово присуство није изазвало никакву реакцију – ни црквену, ни државну.
На устоличењу епископа кога је изабрао Сабор СПЦ појављује се епископ кога је разрешио Сабор СПЦ?
Поставља се важно питање: да ли данас постоји симбиоза између црквених структура оптуживаних за педофилију и сексуалне афере и њихових мецена и заштитника – и самог државног врха Србије? Ако да – коме то користи и зашто се такви људи не процесуирају?
Питање није само морално, већ дубоко политичко и правно. И бојим се да ћемо одговоре – хтели то или не – сазнати врло брзо. Јер, све је више оних који се не боје да питају.
Погледајте емисију о педофилији и сексуалном злостављању у СПЦ.
Ђакон Бојан Јовановић
