Скоро годину дана након што је изречена осуђујућа пресуда за убиство политичара Оливера Ивановића, Посебно одељење Основног суда у Приштини израдило је пресуду у целости, описујући улоге четворо осуђених у ликвидацији лидера Грађанске иницијативе СДП. У пресуди, у коју је Инсајдер имао увид, убиство Ивановића смешта се у активности организоване криминалне групе из Северне Митровице, коју су, како се наводи, водили Звонко Веселиновић и Милан Радоичић. Нису оптужени, па нису ни осуђени, али јесу означени као вође криминалне групе одговорне за убиство Ивановића.
Како се истиче у пресуди, ова криминална група деловала је у континуитету у циљу ширења контроле над северним делом Митровице, како у економском, тако и у политичком смислу. Као последица деловања ове групе, наводи се, дошло је до убиства Оливера Ивановића.
Ипак, иако се у оптужници Веселиновић и Радоичић означавају као организатори криминалне групе која је одговорна за смрт Ивановића, они сами нису били обухваћени судским поступком, имајући у виду да су били недоступни косовским истражним органима, пише Инсајдер.
Доступни суду, с друге стране, били су припадници косовске полиције Недељко Спасојевић, Жарко Јовановић и Драгиша Марковић, као и Марко Рошић. Они су сви осуђени због тога што су својим поступцима допринели убиству, или отежали истрагу убиства.
Спасојевић је осуђен на четири и по године затвора и новчану казну од 4.500 евра, због тога што 16. јануара 2018. године, непосредно након убиства Ивановића, није извршио службену дужност и прописно обезбедио лице места. Због неажурности у постављању сигурносне траке и дозвољавања приступа неовлашћених лица, Спасојевић је осуђен због злоупотребе службеног положаја. На новчану казну је осуђен због тога што му је у претресу куће пронађен нелегалан калашњиков, као и ручна бомба.
Његове колеге Драгиша Марковић и Жарко Јовановић осуђени су на по четири године због истог дела као и Спасојевић. У пресуди се описује да је Марковић, стигавши на лице места, показао Јовановићу чауру на поду, коју је овај подигао и ставио у џеп, што је окарактерисано као злоуптреба службеног положаја. Јовановић је добио и новчану казну због неовлашћеног поседовања пиштоља марке “ТТ“.
Највиша казну, од десет година у затвору, изречена је Марку Рошићу, становнику Северне Митровице. Он је осуђен да је као припадник Радоичићеве и Веселиновићеве групе има задатак да пре убиства возилом прати Оливера Ивановића. Тужилаштво је до Рошића довео сам Оливер Ивановић, имајући у виду да је у његовом новчанику пронађен папир на којем је била записана марка возила којим је управљао Рошић, као и регистарске таблице. Цедуљицу је пронашао брат Оливера Ивановића, Мирослав Ивановић који је након убиства Оливера приметио да га прати исти аутомобил.
Како пише Инсајдер, у пресуди се додаје да је тај аутомобил често био паркиран испред ресторана Греј у Митровици, који је до конфискације, припадао Милану Радоичићу.
У пресуди је такође образложено због чега је донета ослобађајућа пресуда у односу на Радета Басару, такође припадника косовске полиције и Силвану Арсовић, секретарицу Оливера Ивановића.
Пресудом је практично потврђено да је доказана оптужница Специјалног тужилаштва у Приштини. Све о оптужници, догађајима који су претходили смрти Оливера Ивановића, као и истрагама Приштине и Београда погледајте у емисији Инсајдер: (Не) савршен злочин.
Текст: Нова.рс
