Просечна плата у Србији у последњих 13 година порасла је са 36.639 динара, колика је била у јануару 2012. на 107.476 динара, колико је износила у истом месецу 2025. године. Овај, троструко већи износ, један је од главних аргумената власти у медијским наступима и дебатама. Наравно, поставља се питање – да ли је раст плата реалан или је само пратио раст цена и шта заправо од једне просечне плате може да се купи? Да ли је евентуални помак довољан за више од деценије сталне власти исте политичке опције или је сувише мали да би се могао сматрати успехом?

У јануару 2012. године, неколико месеци пре него што се у Србији променила власт, просечна плата износила је 36.639 динара. У жељи да проверимо шта је тада могло да се купи за просечну зараду, а шта може сада, Нова економија је упоређивала званичне податке Републичког завода за статистику за месец јануар обе године – 2012. и 2025. Упоређивали смо цене основних прехрамбених производа, горива, кућних уређаја, квадрата стана…

Тако се из званичних података види да је у 2012. години просечна плата била довољна за око 66 килограма јунетине или 140 килограма целог пилета. Такође, износ просечне плате покривао је 732 килограма кромпира, 3.330 јаја и нешто више од 407 литара млека.

С друге стране, у 2025. години, када је просечна плата износила 107.476 динара, за тај износ могло је да се купи више меса – 97 килограма јунетине, односно 358 килограма пилећег меса. Могло је да се купи и више јаја – 4.885 комада, као 693 литара млека. Супротно томе, просечна плата могла је да покрије 716 килограма кромпира – мање него 2012. године.

Шта се десило са ценама за тих 13 година? Пре свега, јунетина је поскупела са 550 на 1.100 динара по килограму, а пилетина драстично мање – са 260 на 300 динара. Кромпир је поскупео са 50 на 150 динара по килограму, док је цена јаја дуплирана – са 11 на 22 динара по комаду. Такође, литар млека је поскупео са 90 на 155 динара.

Друга категорија коју смо поредили јесте гориво, чијим су високим ценама многи возачи у Србији незадовољни. У 2012. години, тадашња просечна плата била је довољна за око 269 литара бензина или 267 литара дизела. Око деценију и по касније, у јануару 2025, просечна плата покривала је 590 литара бензина или 540 литара дизела. Што се тиче самих цена нафтних деривата, почетком 2012. бензин је варирао од 134 до 139, а дизел од 136 до 139 динара по литру. Ипак, ове године, цене су износиле 182 динара по литру бензина, односно 199 по литру дизела.

Станови и даље недостижни

Решење стамбеног питања за већину подстанара у Србији готово је незамисливо, како пре 13 година тако и сада.

Тако је у 2012. години просечна плата могла да приушти тек 0,18 квадратних метара стана у Београду илити простор од две керамичке плочице. Тада је, иначе, просечна цена квадрата била око 1.800 евра.

Више од деценије касније, 2025, ситуација није далеко боља, па просечна плата може да приушти тек трећину квадрата, или у нашем примеру, ни 3,5 плочице. Иначе, просечна цена је почетком ове године била тек нешто мања од 3.000 евра по квадрату.

Кухињски уређаји приуштивији сада

Када је реч о кухњским уређајима, намештају и слично, последњи званични подаци односе се на 2023. годину, када је просечна плата износила 98.143 динара. Тада је, примера ради, просечна плата могла да покрије два кауча (просечна цена 32.965 динара), три електрична шпорета (28.198 динара), исто толико фрижидера (29.992), а новца је било довољно за загревање 794 квадрата, имајући у виду да је загревање једног квадрата коштало 123,55 динара.

Када су у питању исти трошкови, само 2012. године, са просечном платом могло је да се купи један кауч (цена 19.506 динара) – или статистички 1,87 каучева, један електрични шпорет (22.897), баш као и фрижидер (24.386). Плата је била довољна за загревање 414 квадрата, јер је грејање коштало 88,44 динара по квадрату.

Дакле, из ових података може се закључити да је просечном грађанину некада било теже да приушти скупље уређаје или намештај.

Текст: Нова економија