„Не знам са ким да разговарам, студентски пленуми су увоз их Хрватске“, рекла је председница Скупштине Србије Ана Брнабић, која је исказала спремност да разговара са студентима у блокади, али не зна с ким тачно.
„Није битан број (студената у блокади), да постоји и један који жели да разговара, ја бих разговарала. Тренутне блокаде су из неког разлога из ове ‘блокадне кухарице’ из Хрватске. Та ‘блокадна кухарица’ као пленум не постоји на нашим факултетима. Не знам са ким да разговарамо, јер немамо студентски парламент, него тај пленум који је дефинисан ‘блокадном кухарицом’“, рекла је Брнабић.
Иако га сматра увозом из Хрватске пленум није новина у Србији, будући да је као концепт коришћен више пута током студентских протеста.
Први пут тај термин се чуо током блокаде Филозофског и Филолошког факултета у Београду 2011. године, с тим што су тада захтеви студентских протеста били везани превасходно на услове студирања, односно олакшице за упис на терет буџета, те ограничавање висине школарина.
Заузимање факултетских и универзитетских зграда, спавање, учење, дискусије, алтернативна предавања у простору високошколских установа – све су то обележја која прате блокаде, на којима се све одлуке доносе у пленумима.
Како су објаснили сами студенти, пленум је главно тело на којем се директно, демократским путем доносе све важне одлуке везане за протест.
На пленуму сваки присутан студент има право да искаже своје мишљење или да да предлог, а одлуку доносе сви, гласањем за или против. Предлози се усвајају простом већином гласова.
Пленумом председава група од пар људи у којој један има задужење да модерира, други да му помаже у томе, а трећи да води записник.
На крају сваког пленума се изгласава нова група „модератора“ која ће припремити и водити следећи пленум.
У периоду између два пленума, тела путем којих се студенти организују су радне групе у којима свако може да учествује и које се такође изгласава пленум пред којим су оне и одговорне.
Постоје радне групе за односе са медијима, агитацију, друштвене мреже, обезбеђење итд.
У њих се бирају људи који су заинтересовани да се тиме баве и они могу да раде ствари које не морају да чекају за изгласавање од стране свих. Они су дужни да испуњавају задатке које им је пленум поставио и да га о томе извештавају.
Да се у организацији протеста ослањају на искуства некадашњих колега из Хрватске студенти то не крију.
Пре неколико дана на Филолошком факултету у Београду управо је било говора о књизи “Блокадни кувар – рецепти за успешну блокаду”, која детаљно описује како је изгледала блокада Филозофског факултета у Загребу 2009. године.
Приручник говори о директној демократији, начину организације пленума, новој студентској медијској стратегији и друштвеном контексту борбе за бесплатно образовање, написали су студенти у позиву за овај скуп.
Организовање пленума је било виђено и током ранијих студентских протеста у БиХ и Македонији.
ТЕКСТ: Данас.рс
