Сигурно сте макар једном чули да је Александар Вучић поменуо термин „обојена револуција“. У свакодневној комуникацији углавном нема позитивну конотацију, али – ево шта заправо значи и како је настао.
Овим термином се у политикологији описују промене режима и друштвеног уређења које су почетком 21. века захватиле бивше совјетске државе (мада неки аутори и догађаје од 5. октобра у Југославији сврставају у ову групу).
Циљ обојених револуција био је промена посткомунистичких власти, демократизација друштва, као и успостављање либералног политичког система западног типа. Промене су предводиле опозиционе снаге које су се буниле против ауторитарних режима, корупције, гушења људских и грађанских слобода…
Непосредан повод за избијање углавном су били изборни резултати за које се веровало да су фалсификовани, а ове револуције обележили су ненасилан отпор, велико учешће грађанских и невладиних организација, масовна употреба интернета као средства комуникације и мобилизације јавности, међународна подршка…
Обојене револуције, понекад називане и револуције у боји, име су добиле због цвећа које су демонстранти користили током ненасилних протеста симболично истичући разлику у односу на насиље и репресију које користи државни апарат.
Тако је у Грузији 2003. изведена револуција ружа, у Украјини 2004. наранџаста револуција, у Киргистану 2005. револуција лала…
Иако се ове револуције генерално сматрају успешним, режими који су тако дошли на власт углавном нису дуго трајали. Са друге стране, обојеним револуцијама критичари замерају (стварно или измишљено) мешање страних фактора који на тај начин желе да прошире свој утицај, па из тог разлога термин данас углавном има негативну конотацију.
ФОТО: Фонет
