Косово је рањиво услед актуелних геополитичких промена, закључило је неколико стручњака са Косова и из Сједињених Држава током дебате о кретањима у америчкој спољној политици и могућем утицају на Косово, пише ВОА.
Експерти су предложили да косовске политичке партије, без обзира јесу ли на власти или у опозицији, треба да постигну споразум о успостављању одрживе политике која би била у стању да се носи са сложеним изазовима са којима се Косово суочава.
Однос Сједињених Држава и Косова, који траје дуже од две деценије, је посебан и јединствен, а Косово често називају једном од најуспешнијих прича америчке спољне политике, сматра Елез Биберај – бивши директор Евроазијске дивизије Гласа Америке и познавалац балканских прилика.
Међутим, као и остали билатерални односи између моћних и мањих, и они су се мењали током година.
„Други мандат председника Трампа донео је дубоке политичке промене. Промене америчко-руских односа, дипломатија која се примењује према Украјини ради уступака Москви, сигнализирају одступање од претходног плана за унапређење демократије, борбу против руског утицаја на Балкану и супротстављање растућем ауторитаризму у региону. Косово остаје рањиво на промене у америчкој политици и новом геополитичком окружењу“, указао је Биберај.
Организаторка дебате Јета Абази Гаши, иначе полазница Фулбрајтовог програма на Универзитету Џорџ Вашингтон, каже да се и Американци суочавају са неизвесношћу у вези са променма у америчкој спољној политици. Указује да је јасно да Косово не може очекивати наставак веза са Сједињеним Државама као до сада.
„Промена у јавној дипломатији сугерише да Сједињене Државе више нису усредсређене на обликовање међународне позиције Косова, јер се баве својим унутрашњим пословима. Садашња америчка јавна дипломатија се променила. Не ради се више о другима, већ о вама“, указала је она.
Партнерство са Америком за Косово је незамењиво.
„У циљу и жељи за евроатлантским интеграцијама, НАТО је на првом месту, а Европска унија друга по важности. Из ове перспективе, Сједињене Државе су важније од Европе. Ово говорим упркос великом поштовању према европској породици којој желимо да се придружимо. Међутим, у најтежим кризама и тренуцима са којима смо се суочили, ЕУ је успела да реагује тек након охрабрења Сједињених Држава“, рекао је амбасадор Косова у Вашингтону Иљир Дуголи.
Према његовим речима, током првог мандата америчког председника Доналда Трампа Косово успело да пронађе заједнички језик са његовом администрацијом. Поменуо је, између осталог, спремност Приштине да призна Јерусалим као главни град Израела, што је изазивало критике Брисела. Убројао је ту и проглашење војног и политичког крила Хезболаха терористичком групом.
То је, како указује, ускладило спољну политику Косова са политиком Вашингтона.
Директор Института за јавну дипломатију на Универзитету Џорџ Вашингтон, Бабак Бахадор изјавио је Гласу Америке да би промене у осамдесетогодишњем трансатлантском савезу требало Косово да подстакне на ствараје нових пријатељстава.
„Косово несумњиво треба да задржи пријатеље које сада има, али у овом веома поларном свету отварају се могућности за стварање нових веза које можда раније нису постојале. Косово би требало да прошири број признања од стране више држава чланица Уједињењих нација. Да би се то постигло, потребно је да побољша везе са многим земљама у свету“, каже он.
Амбасадор Дуголи, међутим, појашњава:
„Када размишљамо о потенцијалној претњи мултиполарног света, које су то друге силе или силе и шта оне нуде? У нашем региону смо јасно видели шта нуде. Дакле, нема жеље за усмеравање ка тим другим силама. Кина и Русија су злонамерне и то наш однос, као мале земље, (са Сједињеним Државама), чини заиста незаменљивим“, сматра косовски амбасадор у Вашингтону.
Стручњаци указују и да је промена у односима Косова и Сједињених Држава почела раније, достигавши најнижи ниво у последње четири године, пошто је Запад оптужио косовску владу да не испуњава обавезе из дијалога са Србијом.
Елез Биберај примећује да се Србија осећа охрабреном геополитичким променама. Подсетио је на, како га је описао, агресивно интонирани говор председника Србије Александра Вучића 15. фебруара када је тврдио да су тромесечне протесте српских студената против његове владе подстакли странци – јер он, како тврди, неће дозволити капитулацију у вези са Косовом.
Вучић је, између осталог оптужио УСАИД агенцију чији је рад недавно суспендовао председник Трамп, за злоупотребу средстава у иностранству.
„До пре дванаест година смо се извињавали Албанцима који покушавају да поделе део наше територије, наше земље…Србија није пристала на капитулацију, Србија доживљава Косово као део своје територије, као део Србије и тако ће бити заувек“, рекао је, између осталог, председник Србије 15. фебруара.
Трампова администрација се тренутно бави великим глобалним питањима као што су рат у Украјини и Блиском истоку и није износила ставове о приступу Балкану.
Међутим, својеврсни показатељ била је честитка председника Доналда Трампа упућена његовој косовској колегиници Вјоси Османи поводом седамнаесте годишњице независности Косова.
Елез Биберај указује да је садржај честитке добра вест.
“Изразио је пуну подршку Косову и рекао да се Сједињене Државе радују изградњи продуктивнијег односа са владом Косова”, сматра бивши директор евроазијске дивизије Гласа Америке.
У писму се, међутим, не помиње дијалог са Србијом и питање јачања мултиетничког Косова, што је био главни разлог за трзавице претходне америчке администрације и владе премијера Аљбина Куртија.
„На Косову сви пажљиво прате шта се сада дешава. Дошло је до тога да људи користе програме вештачке интелигенције да размотре како да протумаче писмо председника Трампа на годишњицу независности, да ли је оно позитивно или не за Косово. Постоји много аналитичара и стручњака који дају веома различита мишљења и то показује да постоји страх од тога шта ће се десити“, сматра Јета Абази Гаши.
Стручњаци указују да, осим неизвесности, постоје и могућности да две стране унапреде билатералне односе. Међутим, Приштини је потребна помоћ Вашингтона, посебно у постизању споразума са Србијом који не подрива суверенитет Косова.
„Без обзира на то ко формира нову владу, Косову је потребан међупартијски споразум како би се развила стабилна политика и ангажовали прагматични званичници са неопходним вештинама да се носе са сложеним ситуацијама“, закључује Елез Биберај.
Текст: Коссев/ВОА
